Miroslav Antić

Доиста верујем, да друга љубав не сме да буде друга. Мора да се избрише све што је пре ње било, као да се никада није волело ни сањало, и да све почне из почетка.

Друга љубав, ако је права, мора бити прва љубав.

Послушај ме,

добра жено:

у бесвести свога бола

веруј,

веруј у лаж ову

полуделу од чезнућа.

Окотиће Војводина

ишибана,

модра,

гола,

бес дивљака из трбуха

посрнулих ниских кућа.

И устаће сви сироти

живот гњили да освете.

Да над собом никад више

не грцају,

не бугаре.

Роди дете.

Спремај дете.

Страшном мржњом доји дете.

Не мирише залуд небо

у даљини на пожаре.

Ја сам тај што ноћу, кад и не знаш,

на твој јастук и у твоју косу

спушта милијарду милијарди

мокрих и недодирнутих пољубаца.