Džon Gribin

Nauka ne bi trebalo da se bavi verovanjem već preispitivanjem ukorenjenih verovanja.

Holdejn je prihvatanje naučnih ideja definisao kao proces u četiri faze:

ovo je bezvredna besmislica;
ovo je zanimljivo ali pogrešno gledište;
ovo je tačno ali sasvim nevažno;
oduvek sam to tvrdio

Istraživanje se završilo neočekivanim ishodom budući da je pri spajanju cijanatne kiseline i amonijaka dobijena urea. Vrlo neobična činjenica jer je od neorganskih jedinjenja veštačkim putem (in vitro) dobijeno organsko jedinjenje, tzv. „animalischem Stoff“.

Amonijum cijanat je urea... koja se hemijski nikako ne razlikuje od uree iz urina,

Molekul amonijum cijanata zaista sadrži iste atome kao i molekul uree, ali je drugačijeg geometrijskog rasporeda. Takvi neidentični molekuli duplikati danas su poznati kao izomeri

1845. godine još jedan Nemac, Adolf Kolbe, rešio je da dobije organska jedinjenja od neorganskih supstanci. Sebi je dao zadatak da ugljen-disulfid, neorgansko jedinjenje koje se lako pravi od elemenata koji ulaze u njegov sastav, pretvori u sirćetnu kiselinu ili sirće, organsko jedinjenje koje se prirodno dobija fermentacijom. Kolbe je uspešno izveo sintezu drugog organskog jedinjenja od neorganskih prekursora a da se pritom nije radilo ni o kakvom biološkom procesu. Ipak, i pored ova dva primera, još mnogo organskih molekula ostalo je neistraženo.

U prirodi, benzen se nalazi u sirovoj nafti koja nastaje od ostataka živih organizama.

bi se celokupna DNK odvila i ispravila, bila bi dugačka oko dva metra. A kad bi se svi lanci DNK iz svih ćelija u telu tako ispravili i poređali jedan za drugim, prostirali bi se na oko šesnaest milijardi kilometara – što je više od hiljadu puta veća udaljenost od one između Zemlje i Sunca.

Svaki atom kiseonika u molekulu vode na taj način može da formira dve vodonične veze, dok na drugoj strani molekula vode svaki atom vodonika može da formira po jednu vodoničnu vezu s atomom kiseonika iz drugog molekula.

Svaki atom kiseonika u molekulu vode na taj način može da formira dve vodonične veze, dok na drugoj strani molekula vode svaki atom vodonika može da formira po jednu vodoničnu vezu s atomom kiseonika iz drugog molekula.