Rejčel Kušner

a onda bi podmukli stari bračni

Bile su to žvrljotine mozga u haosu projektovane na zidove, svojevrsna ambijentalna prljavština.

A ako ih se neko i seća, još neko osim mene, pripovest te osobe bi im donekle oduzela stvarnost zato što bi moje sećanje na njih moralo da se koriguje činjenicama, koje nikad ne uzimaju u obzir sve što čini jedan utisak, što ostaje u glavi i posle tolikih godina, one najstvarnije slike koje me zgrabe iz izbrisane prošlosti i ne puštaju me