Andžej Sapkovski

– Zlo je zlo, Stregobore – ozbiljno je rekao veštac, ustajući. – Manje, veće, srednje, sve je jedno, proporcije su uslovne, a granice se brišu. Nisam sveti pustinjak, u životu nisam činio samo dobro. Ali ako imam da biram između jednog zla i drugog, onda više volim da uopšte ne izaberem.

Treba učiti ono što se ne zna. Onaj ko ne zna jezike, taj je siromašan.

treba delati, u životu treba stisnuti petlju. Veruj mi, mala moja, treba da se kajemo samo ako smo pasivni, neodlučni, kolebljivi. Nikada zbog onog što smo odlučili i učinili, iako to često donosi tugu i žalost.

Geralt udari zvekirom, pa brzo uzmače.

Vešci, objasnili su agenti, imaju toliko osetljiv nervni sistem da kada su podvrgnuti mučenju smesta umiru, jer im, kao što su se slikovito izrazili, puca krvni sud u mozgu.

Sredina prostorije bila je naročito dobro osvetljena, tu je stajao niski pult koji si mogao da dodirneš sa fotelje na točkiće; na njemu su se naslojavale knjige, svici pergamenta i velena3, hartijetine, flaše mastila i tuša, snopovi pera i na hiljade primeraka zagonetnog pribora.

Želela je da ima apsolutnu vlast, i na instituciju princa-supružnika pristajala je, u najboljem slučaju, forme radi, i zarad održavanja dinastije, ali je taj princ-supružnik značio koliko i ptičje strašilo od pozdera4.

Za druge je bila... nahoče, ćerka odvratnog Ježa, na koju je polagao pravo nekakav veštac.

Vilenjaci nikad nisu bili skloni da pomažu nekome ko je hteo da odgonetne njihovo proročanstvo.

Ostavi je Jenefer, a sam se vrati u Kaer Morhen i ne pomaljaj nos odatle.