Samuel Bjerk

Niko te ne može povrediti ako mu ne dozvoliš. Uvek moraš činiti ono što misliš da nećeš moći. Žalost je biljka koja neće preživeti ako je ne zalivaš, pa od tebe zavisi da li će uvenuti ili neće.

Žalost je biljka koja neće preživeti ako je ne zalivaš, pa od tebe zavisi da li će uvenuti ili neće.

Svako bira kako će živeti. Ključ sreće je u tvojim rukama, treba samo da ga pronađeš,

Nasred jezera zabodena je metalna šipka. Pola šipke nalazi se ispod dna. Trećina je pod vodom. Dužina kojom štrči iznad vode iznosi osam metara. Koliko je duga šipka

Ponekad moraš da promeniš okruženje da se ne bi sparušio iznutra, zar ne?“

Onda se pojavio foto-reporter lista Dagblade, ko zna kako i

Niko te ne može povrediti ako mu ne dozvoliš. Uvek moraš činiti ono što misliš da nećeš moći

Stid, sramota, griža savesti. Imamo internet na telefonima i šaljemo letelice na Mars, ali smo mentalno i emotivno još u srednjem veku

i otvorila prtljažnik. Ni tamo nije bilo

Zašto se odjednom pojavila sva ta krv? Miji Kriger to nije išlo u glavu. Nije štimalo, nije se uklapalo ni sa čim drugim. Ispitali su krv, nije pripadala devojčicama. Nije čak ni bila ljudska. Već svinjska. Počinilac im se rugao. Ona im se rugala. Ili je ipak bio muškarac. Mija Kriger opet nije bila sigurna. Nešto joj je škripalo u vezi s tom ženom na Skulerudu. I sa foto-robotom. Kao da se neko poigrava s njima. Vidite li koliko mi je ovo lako. Mogu da uradim baš sve što mi dune.

Ja pobeđujem. Vi gubite.

Obavivši jaknu oko sebe, Mija Kriger ponovo pređe ulicu. Nisu ništa saznali o onom belom sitroenu.