Karolin de Megre

Priroda vam daje
lice koje imate s dvadeset godina.
Na vama je da zaslužite
lice koje ćete imati s pedeset.“

– KOKO ŠANEL

Nađi svoj parfem pre tridesete. Koristi ga sledećih trideset godina.

Uvek budi seksi. Nedeljom ujutru u pekari, kada noću kupuješ šampanjac, pa čak i kad ideš po decu u školu. Nikad se ne zna

Parižanke često piju šampanjac. Znaju da ovo gorko, penušavo piće može da bude neprijatelj društvenih događaja, posebno kada ide u paru sa petits fours (slatkim ili slanim koktel predjelima koja se jedu do iznemoglosti da bi se odagnala glad) – i može da izazove poznati „dah kao iz kanalizacije“. Zato su Parižanke izmislile koncept „bazena“, to jest, nekoliko kocki leda u čaši šampanjca. Tako se ublažava žgaravica i uklanja zadah. Najbolje je što ovo piće većina „normalnih“ ljudi smatra bogohuljenjem, te zato podstiče snobovštinu Parižana koji vole da su poznati po svojim lošim manirima.

* Znam da treba živeti jedan dan za drugim jer je život zapravo način na koji živimo svaki dan.

Nisi istih godina kao tvoje arterije. Ti si vršnjakinja svojih želja, svojih strasti i svojih interesovanja.

Bore se dobijaju od sunca.

Bore se dobijaju od smeha.

Bore se dobijaju od noćnog ludovanja.

Zaboga, koliko li je život dosadan ljudima koji nemaju bore!

ZNAŠ DA SE NEŠTO PROMENILO
Kad se probudiš i osećaš se sjajno, ali svi ti kažu da izgledaš umorno.

Kad odeš kod dermatologa da bi pregledao mladež, a on te pita gde želiš da ubrizga botoks.

Kad te tridestogodišnji tip čak i ne primeti na žurki.

Kad po njegovom ponašanju možeš da naslutiš kakav je ljubavnik.

Kad je predsednik Francuske mlađi od tebe.

Kad mamurluci postanu češći od žurki.

Kad bi radije izabrala seks u krevetu nego pod tušem.

Kad ideš u teretanu da radiš kardio umesto samo trbušnjake.

Kad uhvatiš sebe kako se svaki dan šminkaš.

Kad zaključiš da izgledaš sjajno na fotografiji na kojoj imaš dvadeset godina iako si je sve dosad mrzela.

Kad više ne znaš ko su svi popularni glumci ili pevači.

Kad ti neko kaže da imaš zavodnički pogled, ali zapravo si škiljila umesto da izvadiš naočare iz tašne.

Kad kažeš nekome da ga znaš od malih nogu.

Kad ispričaš anegdotu staru deset godina i shvatiš da je otada zapravo prošlo dvadeset godina.

Kad bi radije rano legla kako bi što bolje iskoristila sutrašnji dan.

Kad otkriješ da su biografije veoma zanimljive.

Kad se raduješ povratku kući.

Kad imaš kolegu koji se rodio iste godine kad si diplomirala.

Kad ljudi prestanu da te pitaju hoćeš li da rodiš još jedno dete.

Kad ti neka devojka kaže kako se nada da će jednog dana izgledati kao ti.

Kad ideš kod ginekologa radi mamografije umesto radi kontracepcije.

Kad osetiš bol u nekom delu tela i uplašiš se da je možda nastupio početak kraja.

Kad ti je jedno oko manje od drugog.

Kad moraš da skroluješ čitavu večnost da bi na nekom sajtu došla do svoje godine rođenja.

Kad te program za prepoznavanje lica na tvom telefonu ujutru ne prepozna.

Kad ti kažu da izgledaš „veoma dobro za svoje godine“.

Kad mladim devojkama koje izvale nešto naivno više ne govoriš da su glupe, već se samo osmehneš.

Kad pomisliš da ti je ostao trag jastuka na obrazu, pa shvatiš da je nedelju dana kasnije i dalje tu.

Kad se osvrneš, život ti nije imao pravolinijsku putanju. Nije ispao onako kako si očekivala niti kako je bilo ko predviđao.

Te nesavršenosti, koje tinejdžerke mrze a žene nauče da vole, otkrivaju pravu snagu karaktera.