Suzan Vajs Bauer

Oblikovano i osušeno, pomešano s trskom i pečeno, blato je činilo osnov njihovih kuća, cigala koje su ugrađivane u gradske zidine, njihovih posuda i posuđa.

Drevne povesti dodaju još jedan detalj ovoj priči: dok su Sumerci, pod uticajem Semita, sadili poljoprivredne kulture oko svojih sela, život se toliko zakomplikovao da im je bio potreban vladar koji bi im pomogao u rešavanju njihovih tegoba

Lako je povezati lirsko s „početkom civilizacije“ budući da je ona upravo to što

da je ona upravo to što nas deli od haosa. Civilizovani gradovi opasani su bedemima koji dele uređene ulice unutar naselja od nepregledne divljine koja ih okružuje. Civilizacija je, kako to tumači arheolog Stjuart Pigot u svom uvodnom tekstu u klasičnu studiju Maksa Malovana o drevnom Sumeru, hrabar raskid s postojećim stanjem: „Povremeno su se“, zabeležio je Pigot, „pojavljivali narodi kojima su pronalasci i promene, a ne privrženost tradiciji, pružali zadovoljstvo i predstavljali olakšanje. Ova napredna društva jesu ona koja se mogu označiti utemeljivačima civilizacije.“3

Pokazalo se, međutim, da je civilizacija bila posledica elementarnije potrebe: obezbeđivanje situacije u kojoj niko za sebe neće prigrabiti velike količine hrane i vode. Civilizacija je nastala u Plodnom polumesecu ne zato što je to bilo edensko mesto bogato prirodnim resursima, već upravo stoga što je ta oblast bila toliko složena za naseljavanje da su ljudska staništa bilo koje veličine imala potrebu za dobrom upravom da bi mogla da opstanu. Zemljoradnici su morali da sarađuju kako bi izgradili kanale i cisterne koje su im bile potrebne da bi savladali posledice poplava. Bilo je neophodno da neko pojača tu saradnju i nadgleda pravičnu podelu ograničenih količina vode. Taj neko je morao da se pobrine i da zemljoradnici, koji su uzgajali više useva nego što je to bilo potrebno njihovim domaćinstvima, prodaju viškove proizvoda onima koji se nisu bavili obrađivanjem zemlje (korpari, kožari i stolari).

Stvaranje carstva
Oko 3200. godine p. n. e., u dolini reke Nil, faraon Skorpion ujedinio je Donji i Gornji Egipat, dok je vladar iz prve dinastije, Narmer, to ujedinjenje učinio trajnim

Nemamo odgovore na ta pitanja. Ali nova Snefruova piramida glatkih ivica nesrećnim spletom okolnosti postala je poznata kao prelomljena piramida stoga što faraon nije uspeo da izvede njene uglove. Trebalo je da piramida ima glatke i veoma strme stranice, ali se tokom izgradnje desilo da su Snefru i njegov arhitekta shvatili da su im proračuni bili pogrešni. Ukoliko bi nastavili da grade piramidu pod započetim uglom, težina kamenih blokova bi usled relativno male osnove same građevine dovela do njenog urušavanja. Zato su brzo uneli izmene po pitanju uglova što je uslovilo da objekat deluje pomalo iščašeno, odnosno da je više orijentisan ka desnoj strani.