Džejn En Filips

Snaga se u slabosti usavršuje;

Njeni su bili Irci protestanti, siromašni radnici iz izgladnelog Alstera došli pre dve generacije. Dužnički robovi, pa napoličari, umirali su ili odustajali, odlutali, sve dok nije ostao samo njen tata, pijanac koji je nekad kopao za vlasnike velikih kuća, njena mama, babica i travarka koja je lečila druge siromašne belce, koji su joj davali šta su mogli u zamenu za pomoć. Dervla je znala da je nekad imala braću, braću koja su odavno otišla, otišla mlada da pobegnu od očevih pesnica, da jedu bolje nego što su jeli kod kuće. Ubrzo je otišao i njen tata, otišao na zapad ili negde već, tako davno da ga se Dervla jedva sećala. Oni su bili najniži, ti nepismeni Irci, siromašni svojom krivicom kako se pričalo, i belci i crnci su ih gledali s visine,

Muškarci su nas lovili, zarobljavali – porobljavali, okivali, spaljivali zemlju. A pravedni muškarci trpeli su surovosti svih drugih. Ratni ožiljci traju. Pokolenjima…