Karolin Bernard

S ovom slikom počinje nešto novo, iznenada je pomislila. A Dijego me neće sprečiti da živim kao slikarka.

Ja sam umetnica. I to je jedino bitno.

Ja sam na mnogo načina višeznačna, pomislila je, ja sam mešavina. Mešavina moderne Meksikanke i urođenice, ali i Meksikanke i Evropljanke. Slikarka sam i supruga. Volim i žene i muškarce. Nasmejala se. I nosim nausnice. Grešim i imam svojih sumnji. Ali niko i ništa neće me skrenuti s mog puta. Nijedan muškarac i nikakva bolest. Slikarstvo je moj život. Slikarstvo, to sam ja.

„To ništa ne znači“, ubrzo se umešao Dijego. „Frida slika srcem. Njoj polazi za rukom da u malom formatu izrazi cele svetove. U tome leži njena jedinstvena umetnost.“