Anja Mijović

Đoletu Balaševiću,

koji je bio najblagorodniji među nama

„Svašta se rodi u mutnoj vodi,

lukava mrena i glupavi smuđ,

karaš i bandar, lopov i žandar

i ribe što žive na račun tuđ.

Malene one većih se klone,

ne paziš i već te nema za tren.

Gde god da beže, stignu u mreže,

neko se rodi da postane plen...“

San? Trebalo bi da san bude nešto lepo, naizgled nedostižno lepo, nešto čemu se čovek raduje. Ono nije bio san. Ono je bio horor

„Uvek osluškuj prvi utisak o čoveku, jer taj prvi utisak je jedini istinit. Kasnije ćeš ga upoznati kroz njegova dela ili nedela i možda promeniti mišljenje. Ali kad istražuješ zločin, prvi utisak je najbitniji jer je proizvod tvoje logike koje nisi svestan. Ako ti utisak izaziva mučninu u stomaku, znaj da se nekakvo zlo iza brda valja.“

U pičku materinu, dođe ti da se zauvek isključiš sa interneta kad shvatiš čemu sve služi!

Iz dana u dan u našem mikrokosmosu ili putem medija svedočimo užasnim pričama, a razrešenje i kažnjavanje zla uporno izostaje. Toliko je život postao vrtlog najbednijih ljudskih poriva da smo ušli u fazu da nam više nije ni stalo. Kako pravda nikako da pobedi u realnosti, neka makar bude zadovoljena u fikciji, ili – to je žila kucavica ove priče. Bolje da citiram svog junaka otpadnika Uroša: „Živimo u vremenu gde se gaze slabiji. Samo, ja ne priznajem da sam slabiji, kapiš?“

intuicija nije ništa drugo do brza procena podsvesti,

Ahmadi su frakcija unutar Islama, nešto modernijih i blažih shvatanja.

„Kao ljudska rasa. Internet je samo probudio onog zadnjeg demona i pustio ga s lanca

Ozbiljno. Internet je dao mogućnost raznim moronima da se uključe u socijalni život. Možda je samo papak.“

„Ne znam di se zagubio mali. Sa’ će kažem Ljilji da ga zove.“