Bojan Tarabić

Voda olako zaobilazi svaku prepreku, izbegava visine, ponire u dubine, prati zakrivljenja, izliva se i sve popunjava, staje u kvadrat i krug, u malo i veliko, u potoke i reke, gladi površinu svih stvari, prihvata svakojake
nečistoće, zauzdava zlato, gasi vatru, daje život biljkama i drveću, razmekšava i poji zemlju, pomaže svakolika bića, nikad se takmiči, uvek popušta, uvek je ispod svega pod nebom, uzvišeno krotka i blaga.14

Još jedno poznato načelo konfučijanskog učenja bila je i doktrina „zlatne sredine“ (džungjung, 中庸 – zhōngyōng) to jest, umerenosti u svemu. Kada mu je rečeno da plemenit čovek pre delanja treba tri puta da razmisli, Konfučije je odgovorio da je dovoljno dva puta. Gnušao se na vulgarno isticanje bogatstva smatrajući ga neukusnim i društveno nepoželjnim. Ali je takođe bio popriličan realista: „Još nisam sreo čoveka koji vrlinu voli koliko i seks“4, kaže Konfučije.

Ali dokle god smo postupali najbolje što smo umeli, nema razloga da nam savest ne bude čista