Nicci French

Čitavog života tražite ljubav i bliskost; tražite bezuslovnu odanost i priznanje. Od roditelja, prijatelja, partnera. Svi dajemo obećanja jedni drugima i verujemo im, ili se bar pravimo da im verujemo. Ne prestajemo da se nadamo da nismo sami. A opet, u trenucima velikih kriza i crnog očaja, jedina osoba koja može da nas spase smo mi sami. Niko drugi to nije u stanju.

Svi mi moramo da verujemo u nešto. Naši snovi mogu biti Bog. Svim nama su potrebni snovi.“

Kad sam bila zatočena tamo, neprestano sam razmišljala o tome kako će me ljudi koji me poznaju, moji prijatelji, tražiti, kako će dići veliku galamu i biti neprekidno zabrinuti, i to me je bodrilo. Morala sam u to da verujem, bilo je od presudnog značaja da ubedim sebe u to da živim u sećanjima drugih ljudi. A jedna od najgorih stvari vezanih za povratak bila je ta kad sam shvatila da nikom nisam nedostajala.

Vi polovicu svog vremena vjerojatno provodite s ljudima koje pritišće osjećaj krivnje, ali moje iskustvo govori da ljude osjećaj krivnje ne muči ni blizu koliko bi trebalo. Osjećaju sram kad ih se uhvati, to da, ali ako ih ne uhvatimo, ne osjećaju krivnju. Na svijetu ima jako mnogo ljudi koji su učinili užasne stvari i zadovoljno žive mirne živote sa svojim obiteljima i prijateljima.«

Znam da se sve desilo previše brzo. Mislim na venčanje. Ionako nisam tip koji se lako skrasi ali znam da smo se dobro uklopili. Bar ja jesam. Možda Čarli nije, možda sam ja loša prilika. Ali o braku se mnogo ne razmišlja, brak se živi. Držiš se onoga što imaš. Držiš se ljubavi.

Klod je shvatao seks ne samo kao impuls, zadovoljavanje potrebe, već je uz to vezivao i osećanja, i prijateljstvo, smeh, nežnost, i razumevanje. Obožavala sam sve to, a obožavala sam i njega zbog toga.

Ponedjeljak je poput skoka u ledenu vodu kad doživiš šok od uzbuđenja. U utorak si još u vodi, ali je šok nestao i samo ti je hladno.

Postoji toliko mnogo stvari koje se mogu uraditi u seksu, pomislih, posmatrajući taj prizor; gestovi za koje mislimo da su samo naši pripadaju i drugim ljudima. Način na koji je palcem trljala njegovu donju usnu. Ja to radim.

Otišao je iz sopstvenih pobuda. Ako sam mu nedostajala, onda sam mu sigurno nedostajala u zagrljaju druge žene; nedostajala sam mu dok je u rukama držao lice nekog drugog. Zato ga nisam želela. Želela sam nekog ko bi pripadao samo meni.

Pokušavala sam da zadržim oči otvorene, ali sve mi je to bilo tako divno da bih mogla duže da izdržim - topla soba, duboka sofa, njegov jutarnji mantil sa njegovim mirisom obavijen oko mog golog tela, neobična hrana, neodređeno peckanje straha negde u stomaku, osećaj njegove ruke koja miluje moju kosu, zvuk njegovog glasa u mom uhu, kako izgovara moje ime. Njegov dah na mom obrazu. Osećala sam da klizim u blaženu tamu.