Tes Geritsen

Mrtvi su strpljivi. Ne žale se, ne prete, ne moljakaju.

Mrtvi ne mogu da vas povrede; to mogu samo živi.

Mesto smrti poseduje sopstvenu moć. Dugo pošto je telo uklonjeno a krv oribana, takvo mesto i dalje zadržava uspomenu na ono što se desilo. Zadržava odjeke vrisaka, uporan miris straha. I poput crne rupe, usisava u sebe opčinjenu pažnju živih, koji ne mogu da se okrenu, ne mogu da se odupru pogledu u pakao.

Zastala je i sklopila oči. Čak i tako, još je videla sjaj vatre. Čak i ako je ne gledaš, čak i ako se pretvaraš da nije tu, vatra još gori. Videla je ili ne, ona gori

Kukavičluk je, na kraju krajeva, daleko bezbedniji. I lakši.

Mrtvi su strpljivi. Ne žale se, ne prete, ne moljakaju.

Mrtvi ne mogu da vas povrede; to mogu samo živi.

Svi se s mukom trudimo da ostanemo uspravni, pomislila je Mora. Odupiremo se zovu iskušenja, baš kao što se borimo sa silom zemljine teže. A kada napokon padnemo, to uvek doživljavamo kao veliko iznenađenje.

Drž’ se, curo. Ne budi kilava. Ako momci vide rupu u tvom oklopu, ciljaće pravo u nju. Uvek je tako.

Idealizam na kraju počne da zamara. Nije me sramota što imam novac, i neću dozvoliti da me grize savest što ga trošim.“

Iz njihovog braka pamtila je uglavnom svađe, duboke rane kakve samo voljena osoba može da nanese. Razvod je iskrivio njene uspomene na njega, i pretvorio ga u nekog mračnijeg i ljućeg. Nije davala tim uspomenama da odu, toliko se dugo hranila njima da joj se sada, kada ga je gledala nezaštićenog, učinilo da ga prvi put vidi.

Postoji li klimavija kula od karata nego što je to vera u ljudsku čednost?