Tes Geritsen

Kukavičluk je, na kraju krajeva, daleko bezbedniji. I lakši.

Mrtvi su strpljivi. Ne žale se, ne prete, ne moljakaju.

Mrtvi ne mogu da vas povrede; to mogu samo živi.

Svi se s mukom trudimo da ostanemo uspravni, pomislila je Mora. Odupiremo se zovu iskušenja, baš kao što se borimo sa silom zemljine teže. A kada napokon padnemo, to uvek doživljavamo kao veliko iznenađenje.

Drž’ se, curo. Ne budi kilava. Ako momci vide rupu u tvom oklopu, ciljaće pravo u nju. Uvek je tako.

Idealizam na kraju počne da zamara. Nije me sramota što imam novac, i neću dozvoliti da me grize savest što ga trošim.“

Iz njihovog braka pamtila je uglavnom svađe, duboke rane kakve samo voljena osoba može da nanese. Razvod je iskrivio njene uspomene na njega, i pretvorio ga u nekog mračnijeg i ljućeg. Nije davala tim uspomenama da odu, toliko se dugo hranila njima da joj se sada, kada ga je gledala nezaštićenog, učinilo da ga prvi put vidi.

Postoji li klimavija kula od karata nego što je to vera u ljudsku čednost?

„Ja ništa ne pretpostavljam. Ne nagađam ništa o drugim ljudima, zato što i prečesto umeju da iznenade.“

Njemu su pedeset četiri godine, preživeo je srčani udar i sada je odlepio. Ponaša se kao klinac koji jedva čeka da se useli u svoj prvi stan.

Dozvolila je da je sitne neprijatnosti odvrate. Zaboravila je radost.