Вук Стефановић Караџић

бог ником дужан не остаје.

зло чини, нек се добру не нада.

Пријатељу или знанцу своме, који је на далеко преко бијелог свијета, послати мисли своје на комаду артије; читати, што су други писали прије двије иљаде година, и написати, да могу други послије неколико иљада година читати; то је наука, која ум љуцки готово превазилази, и могло би се рећи, да је онај, који је први њу измислио, био више Бог, него човек.

су они још онда по њиовим школама мјесто аз, буки, вједи, глагољ, добро, јест, живјете, земља, иже, како, људи, мисљете, наш, он, покој, рци, слово, твердо, ферт, хјер, черв, почели, учити: а, бе, ве, ге, де, же, зе, і, ка, ел, ем, ен, о, пе, ер, ес, те, еф, хе, че. Истина да је овако сто пута лакше научити читати; али ни ово још нијесу права имена полугласни слова, јер, н. п. б не може се читати бе, док се не метне предањга е, него је његов прави глас бъ.

ради, бог не брани.

порадивши бог ће дати.

беспослица је мати свију гријова и прошње; а радња је мати среће.

ко се брине за туђе послове, сам своје заборави.

млоги човек није назадан богом, већ собом.

12.
ко ради, бог не брани.

порадивши бог ће дати.

беспослица је мати свију гријова и прошње; а радња је мати среће.

ко се брине за туђе послове, сам своје заборави.

млоги човек није назадан богом, већ собом.

бог ником дужан не остаје.

бог не плаћа сваке суботе.

боље је поклизнути ногом, него језиком.

у лажи су кратке ноге.

у лажи је плитко дно.

ко један пут слаже, други пут му се не вјерује, ако и истину каже.

не враћај зло за зло, ни псовку за псовку; цигани се псују.

Пустиник му одговори: Е, мој синко, срећан си, сам те је бог упутио куда треба

кад се како псето или дијете, макар било најмање и најслабије, испријечи и стане да се брани, онда слабо ко смије нањ ударити