Žan-Batist Andrea

Ako je T sadašnji trenutak, pre jedne sekunde u T-1, ja još nisam bila tu. A sada sam tu. Znači da sam putovala od T-1 prema T. Iz prošlosti prema sadašnjosti.
– Ne možeš stvarno da putuješ kroz vreme.
– Mogu. Vidi, to sam upravo učinila. Dolazim od pre jedne sekunde.
– Ali ne možeš da se vratiš tamo.
– Ne, jer prošlost ničemu ne služi. Zbog toga se putuje iz prošlosti ka budućnosti.
– Ne možeš da ideš deset godina unapred.
– Naravno da mogu. Nađimo se ovde kroz deset godina, 24. juna 1928, u isti čas. Videćeš, biću tu.

ne prdi glasnije nego što može tvoja guzica.

Ja bih više voleo da se sviđam svakome.
– Naravno. Zbog toga danas nisi niko i ništa. Srećan rođendan.

Imao sam osamnaest godina, a tada niko ne želi da bude ono što stvarno jeste.

Predskazanje bogatstva“, reče mi Ana sutradan ujutro, sa potpunom, ubedljivom sigurnošću onih koji ne znaju ništa.

krize osiromašuju samo siromašne.

samo ću ti reći da će možda doći dan kada će tvoja savest vredeti više od tog sata na tvojoj ruci. I primetićeš tog dana da je to jedina stvar na svetu koju za svu svoju lovu nećeš moći da kupiš.

Niko nikada ne čini ništa loše, lepota zla je upravo u tome što ono ne iziskuje nikakav napor. Dovoljno je gledati kako se događa.

Sve izgleda manje kada porastemo, osim groblja.

Sve moje radosti, sve moje drame su iz Italije. Potičem iz kraja gde je lepota u opasnosti, zaspi li na pet minuta, ružnoća će je zaklati bez milosti. Geniji se ovde rađaju kao korov. Pevaju kao što i ubijaju, crtaju kao što varaju, vode pse da mokre na zidove crkava. Nije tek tako jedan Italijan, Merkali, dao svoje ime skali snage rušenja, onoj jačine zemljotresa. Jedna ruka ruši ono što je druga izgradila, a doživljaj je isti.