mk

Dušan Kovačević

  • DRje citiraoпре 2 године
    Аустроугарски каплар је, захваљујући рату Нас са Нама, аванзовао у троструког Народног хероја земље у коју је ушао први пут као окупаторски војник, пуцајући на становништво те исте земље која ће га (касније) славити као једног од својих „највећих и највољенијих синова“. (Да ли је то још негде неком успело, није забележено, али смо Ми показали да је и То могуће.)
  • Dragana Savicje citiraoпре 2 године
    Кад би, рецимо, ова подела била „толерантнија“ – без мржње, горчине, прединфарктног беса, живот бисмо „трошили“ на практичније, корисније и паметније послове, ако нам је (већ) суђено да се свађамо, секирамо и, до бола, нервирамо.
  • Dragana Savicje citiraoпре 2 године
    (Они и ми против нас)
  • Dragana Savicje citiraoпре 2 године
    У Србији постоји ПЕТ годишњих доба: пролеће, лето, јесен, зима, и – рат.
  • Nenad Zafirovićje citiraoпре 2 године
    Од преране смрти оца, који је преминуо од „срчане капи“ (која је једино што ће од очевог богатства „наследити“), па до кобног пада на београдској улици, покрај Народног позоришта, Матавуљ ће проћи, „препешачити све српске земље уздуж и попреко“, задржавајући се у појединим местима годину-две, или нешто дуже, али увек „привремено“, живећи сам све до свог ­„позног брака“ са богатом удовицом из Новог Сада, када ће се (за краће време) ослободити самачког живота и – беспарице, вечите – верне пријатељице српских писаца, која их је приморавала да се баве пословима вредним (једино) подсмеха у њиховим делима.
  • Nenad Zafirovićje citiraoпре 2 године
    Сећам се, био је септембар, сунчано, топло јутро, 1955. године.

    Обукли су ме, очешљали и повели у школу, говорећи: – Ето, дошао је и овај дан. Мораш бити пажљив, уредан, вредан, дисциплинован, васпитан, мораш да слушаш, памтиш, размишљаш само о ономе што учитељица прича, и да се јавиш ако ти нешто није ­јасно… Биће времена и за игру, али од данас је школа на првом месту, је л’ тако?

    – Наравно – додао је Отац – ако хоћеш да будеш човек. Па ти сад види, да ти не причам много.

    И, тако, тог лепог сунчаног дана, давног септембра прошлог века, одлучивало се о мојој судбини – или ћу бити човек, или, по очевим речима, „један од оних пробисвета око железничке станице“.
  • Nenad Zafirovićje citiraoпре 2 године
    Осећам – непогрешиво губим игру са неким „новим људима“, временом, и простором. Дижем руке, мада не волим да се предајем.

    Све што сам старији, а и то неће моћи довека, детињ­ства се сећам углавном у сликама, или у кратким, доку­ментарним филмовима, са честим „губљењем при­је­ма“, затамњењима од по неколико година…

    Постоји ли још нека лепа реч за заборав?

    А некад сам могао, кад се брзо осврнем, да видим наше двориште и све драге људе у том дворишту; све да их видим, и да чујем шта причају.

    Са годинама сам изгубио брзину освртања. Покушавао сам, али не иде; не видим ништа. Наравно, млађи људи то могу. Дођеш, рецимо, пред капију дворишта у којем си одрастао, брзо се осврнеш и угледаш све оне са којима си некад живео и које си волео… Међутим, ако ти се деси да никога не видиш, остарио си, окрет је био спор, или си застао пред погрешном капијом, и зато су људи које си видео непознати.
  • Nenad Zafirovićje citiraoпре 2 године
    нити је луд, нити кућу гради, као што се некад говорило кад је човек разговарао сам са собом.
  • Nenad Zafirovićje citiraoпре 2 године
    Једино што ми преостаје као утеха, ако то иког може да утеши (осим мене – будале!), јесте чињеница да ми нико неће закуцати на врата да нешто тражи; онај ко закуца на моја врата могао би само нешто да донесе, јер у кући немам ништа, осим неколико пиштаљки, полупаних шерпи и рендгенских снимака плућа…
  • Nenad Zafirovićje citiraoпре 2 године
    И упркос свим овим подацима, један старији грађанин, озбиљан Господин, остао је при свом предлогу – да се код Бубањ Потока сагради базен, а да се на западу, код Генексових кула, постави клавир.

    Базен и клавир били би обавезна „пропусница“ за све који долазе у Београд. Онај ко не зна да плива и онај ко не зна да одсвира бар једну песмицу, морао би да се врати у Завичај на „елементарно култивисање за живот у Граду“.

    Каква је ситуација (данас) што се
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)