Đulio Leoni

postoje zvukovi bogatstva i zvukovi siromaštva

A znate kako se kaže, kad si u Rimu, budi Rimljanin.“

Čovekova je sudbina da večno počinje ispočetka, da luta bez cilja dok čeka nagradu za vrlinu koju neće nikada dobiti.

Čovekova je sudbina da večno počinje ispočetka, da luta bez cilja dok čeka nagradu za vrlinu koju neće nikada dobiti.

Nema ničeg što mlade više intrigira od misterije i tajni.“

„Drevna je potreba da se sakriju informacije“,

U životu svako od nas čini nepromišljenosti. Da nije tako, ne bismo bili ljudi.“

Čovekov život prosuđuje se na osnovu njegovog završetka – je li to prava mera?, zapitao se Dante. A slava i poraz mere se u jednom jedinom trenutku na zlatnoj vagi za dugove i zasluge, zapisane u zapisnik koji jednim nemilosrdnim potezom zatvara smrt. A šta ću ja od mojih godina provedenih pod suncem poneti sa sobom na poslednji sud?

Od oluje zvukova koja je besnela u pustoši njegove duše uzaludno je pokušavao da se uhvati za jedini plemeniti ton koji je čuo u poslednje vreme – udarce zvona s gradske katedrale

a kasnije nemogućnost da u drugima nađe dovoljno bistro ogledalo u koje bi pretočio sopstvene slike, pa je na kraju završio kao vlastito ogledalo. I dalje je tako.