Ne mislim da treba sve pokloniti siromasima i beskućnicima koji u milionima žive usred našeg obilja, navući haljine od grubog platna i prositi svetom. To po sebi nije ništa hranljivije od života „uzimanja“. Ne strahujem od novca i onoga što se novcem može kupiti. Voleo bih da napunim kuću lepim stvarima – ali prvo bih morao imati kuću. Gladovao sam, i nisam otkrio ništa plemenito u gladovanju. Ne vidim ništa plemenito ni u prejedanju skupom hranom, ali mislim da je bolje biti sit. Ludost je samo u veri da je jedini smisao i cilj života uzeti što više.

onda je počela da shvata koliko je glup jebeni TV program koji gleda, pa je buljila u ekran, čudeći se kako je, dođavola, moguće da na televiziji prikazuju nešto toliko apsurdno infantilno, intelektualno i estetski uvredljivo, pitala se i pitala kako je to moguće, kakva je to glupost, nastavljala je da bulji i odmahuje glavom, a mozak je upijao sve više apsurda koji je gledala i onda se odjednom zavalila na kauč kad su počele preglasne reklame, pa je gledala i njih, i dalje se pitajući koji kreteni mogu da gledaju ovo đubre i kako to na njih deluje, ako posle stvarno izlaze napolje i kupuju te stvari, vrtela je glavom – neverovatno, prosto neverovatno, kako uspevaju da naprave toliko odvratnih reklama i onda ih sve puštaju jednu za drugom?

Privukao je ruku sebi, podigao šaku uvis koliko je mogao i povukao dug dim, uvlačio je duboko i polako, osećajući svaki molekul, uživao je u tome kako mu dim miluje krajnike i grlo, bože, kako je dobro. Ima u heroinu nečega što cigaretama daje savršen ukus.