Vari Makfarlejn

roj trenerci.

I priključila se Vejtvočersima. Nije to uradila

Života kao takvog, valjda. Bojimo se najrazličitijih stvari koje nas neće stajati glave, zar ne? Živimo zaobilazeći ih u nastojanju da ih izbegnemo. A onda, kad dođemo do kraja, shvatimo da je zapravo trebalo da se bojimo života provedenog u tom izbegavanju.“

Monotonija sitnih neprijatnosti kancelarijskog života još je bila tu, bilo da su se nalazili u podrumu u Šordiču igrajući stoni fudbal ili nisu. Vrata frižidera bila su zatrpana magnetima koji su pridržavali odsečne poruke tipa „Možete li MOLIM VAS da ne…“. Plastične boce mleka imale su markerom ispisana imena svojih vlasnika. Ljudi su se čak mrgodili zbog toga što je neko upotrebio „njihovu“ šolju. Džejmsu je dolazilo da i sam prikači cedulju: „Ako imate omiljenu šolju, proverite koliko vam je godina. Moguće je da vas štite zakoni o eksploataciji dece