Kejt Dikamilo

Oproštaj je, čitaoče, umnogome kao ljubav i nada. Moćan i divan.

Znaj, čitaoče, da je većini onih koji se od ostalih izdvajaju, bili miševi ili ljudi, predodređena uzbudljiva sudbina (sa pacovima ili bez njih).

Ona je podigla maramicu i gledala ga... pravo u dušu!

Lester je bar imao toliko pristojnosti da zbog svoje podmuklosti zaplače. Čitaoče, znaš li šta znači „podmuklost“? Imam osećaj da znaš s obzirom na malu scenu koja se upravo odigrala. Ipak za svaki slučaj potraži tu reč u rečniku.

Ali reč „zbogom“, čitaoče, ne nudi nikakvu utehu, čak ni ako je izgovoriš na francuskom. Ta reč je puna tuge na kome god jeziku da se izgovori. To je reč koja ti ne nudi ama baš ništa.

Zašto bi onda spasao mene?

– Zato što ti, mišu, možeš da ispričaš Gregoriju priču. Priče su svetlost. A svetlost je dragocena u ovako mračnom svetu. Počni od početka. Ispričaj Gregoriju priču. Unesi malo svetla.