Nenad Novak Stefanović

„Čizma glavu čuva, šubara je kvari“

„Ko vlada slabostima ljudi, vlada i svetom zločina.“

Превод Старог завета Ђорђе Поповић потписује псеудонимом – Ђура Даничић.)

Панагини је из Италије донео светлост првој масонској ложи у Београду, названој Luce dei Balcani – Светлост Балкана. Ритуал је одржан у хотелу Српска круна.

Била је то 1882. година, када је Србија од кнежевине постала краљевина и у ту част варошица Карановац преименована је у Краљево.

„Домаћица је мајка, домаћица је дотерана жена која држи до свог изгледа на улици. Образована. Запослена. Она није докона као Туркиња.“

Љубица је извадила кубуру из појаса и на лицу места је испалила куршум у лепо Петријино чело. А онда је извадила другу кубуру и пружила је мужу чикајући га да је убије,

Кнез Милан овога пута, дакле, није полетео у рат. Упркос тражењу Русије да одмах крене с нападима и удари Турке у леђа, он је потуљено чекао. И тек кад су Руси заузели Плевне и козачка коњица се слегла у данце тепсије око Софије, дао је знак за јуриш на ослабљене турске гарнизоне. Руси су били против тога да

Србија улази овако касно у рат, сматрали су да то према њима није поштено јер им сад помоћ није потребна и да то освајање квари равнотежу на Балкану, међутим Милан је гледао свој интерес. Скоро у једном јуришном таласу заузео је Ниш, Пирот, Лесковац и Куршумлију. Тај Други српско-турски рат је био сасвим посебан у српској војној историји – Срби су заузели територије лукавством, а не масовном жртвом народа и војске! Усамљен пример. Неки ће лукавство назвати мурдарлуком, али се победи у зубе не завирује.
За сваким столом широм Србадије дизала се чаша у здравље Романових – да би, недуго потом, згаснула словенска здравица. Руси су с Турском потписали Санстефански мир! Проглашена је Велика Бугарска, дозвољено је проширење Црној

Гори, док је Србији наложено да повуче војску са освојене територије. На неки начин била је то руска освета Србији због касног уласка у рат