Ja sam od onih samotnjaka lenština što mogu po ceo dan da čačkaju nešto nebitno a da ipak ne smatraju da su protraćili i jedan jedini trenutak.
„Prema ovom upitniku, Ana vam je devojka“, rekao je on kuckajući prstom papire.
„Skorašnji razvoj događaja“, odvratio sam.
„Skorašnji razvoj događaja“, odvratio sam.
Biti Anin momak nešto je slično kao da trenirate za mornaričke foke a da pritom radite puno radno vreme na Amazonovom odeljenju za prijem i slanje pošiljaka u okrugu Oklahoma Panhendl u sezoni tornada. Moje dremke u pola tri pretvorile su se u neprežaljenu prošlost.
Bet je toliko volela taj aparat da ga je ujutru često pozdravljala sa: „Zdravo, momče.“
Smestila se konačno na dvosed u dnevnoj sobi s ogromnom šoljom espresa i vrelog obranog mleka, s dva odsto mlečne masti. Veliki prozor joj je izgledao kao bioskopski ekran na kome se prikazuje film Ja sad živim ovde.
Smestila se konačno na dvosed u dnevnoj sobi s ogromnom šoljom espresa i vrelog obranog mleka, s dva odsto mlečne masti. Veliki prozor joj je izgledao kao bioskopski ekran na kome se prikazuje film Ja sad živim ovde.
Kakva to tebe sreća tera s muškarcima?“, pitala ju je Megi.
„Nije kriva moja sreća“, rekla je Bet, „nego muškarci. Sve žalosni slučajevi, svi tako providni, svima tako očajnički treba žena da bi znali ko su i šta su.“
„Nije kriva moja sreća“, rekla je Bet, „nego muškarci. Sve žalosni slučajevi, svi tako providni, svima tako očajnički treba žena da bi znali ko su i šta su.“
„Izgledaju normalno.“
„Normalan je režim rada na mašini za pranje veša.“
„Normalan je režim rada na mašini za pranje veša.“
Očekivao sam nešto klasično, Franca Jozefa Hajdna ili Džordža Harisona, ali izlazak naše planete iznad gipsanog Meseca pozdravio je „Život teče ukrug“ iz Kralja lavova. Ma nije valjda? Pesma iz Diznijevog filma? Samo, znate, od tog ritma, refrena, dvostrukog značenja teksta popela mi se knedla u grlo i počela da me davi. Suze su mi odskočile s lica i sa suzama ostalih zaplovile po Alanu Binu.
Ako ikad ponovo slučajno sretnem Alana Bina, pitaću ga kakav je njemu život bio otkako je dvaput prešao ekvigravisferu. Muči li ga melanholija u mirna popodneva, dok se svet automatski okreće? Hoće li i mene povremeno hvatati ta seta, jer nema čuda ravnog presecanju Difea popola? Ostaje tek da se utvrdi, valjda.
Izlazak na ulice Velike jabuke neodložni je prioritet, posebno kad vam gospođa odnese sve kreditne kartice koje je porodica ikada posedovala u obilazak svih onih velikih radnji s jednočlanim imenom: Bergdorf, Gudman, Saks, Blumi, od kojih ni jedna jedina nije ništa bolja od našeg Henvortija
moj džep (u kome je novca sve manje) u takvim pomodnim radnjama preskupe su već i kese, a kamoli sve ostalo. Ipak, mora se Njujorku, Njujorku priznati bar ovo – i sama šetnja tim ulicama sjajna je predstava. Znate na šta mislim – kuda ide sav taj svet?
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke
(ne više od 5 odjednom)