Haled Hoseini

„Zamišljala sam nas kao dva lista koja je vetar razvejao daleko jedan od drugog, ali nas ipak povezuju duboki, isprepleteni koreni drveta s koga smo potekle.“

„Dozvoliću ti da ga povedeš kući sa sobom“, reče div. „Ako tako odlučiš, on više nikada neće moći da se vrati ovamo. Ako odlučiš suprotno, ti više nikada nećeš moći da se vratiš ovamo. Kada sav pesak istekne, pitaću te šta si odlučio.“

Većina ljudi vole svoje. On i njegova sestra nisu njeni i tu se ništa ne može. Oni su ostaci od neke druge žene.

„Ka­da ubi­ješ čo­ve­ka, kra­deš ži­vot“, re­kao je Ba­ba. „Kra­deš pra­vo nje­go­ve že­ne na mu­ža, oti­maš nje­go­voj de­ci oca. Ka­da sla­žeš, kra­deš ne­či­je pra­vo na isti­nu. Ka­da va­raš, kra­deš pra­vo na prav­du. Shva­taš?“

„Upam­ti to sa­da, i upam­ti do­bro. Kao što igla kom­pa­sa po­ka­zu­je na se­ver, mu­škar­čev prst, kad op­tu­žu­je, uvek na­đe ne­ku že­nu. Uvek. Do­bro to upam­ti, Ma­ri­jam.“

Na­na je re­kla: „Upam­ti to sa­da, i upam­ti do­bro. Kao što igla kom­pa­sa po­ka­zu­je na se­ver, mu­škar­čev prst, kad op­tu­žu­je, uvek na­đe ne­ku že­nu. Uvek. Do­bro to upam­ti, Ma­ri­jam.“

Tu budućnost nije bila bitna. A prošlost je sadržala samo ovu mudrost: ljubav je opasna greška, a njen saučesnik nada varljiva je iluzija.

Marijam je u Lejlinom srcu, gde sija blistavim zracima hiljadu sunaca.

o novom Šadbagu – to je pravi gradić, sa školama, klin

Lepota je ogroman, nezaslužen dar koji se dobija nasumično, besmisleno.