Hana Fraj

Jer jedno je sigurno. U doba algoritma, ljudska bića nikad nisu bila značajnija.

Nijedan objekt ili algoritam nikad sam po sebi nije dobar ili zao. Važno je to kako se oni koriste.

Usput, nekako smo uspeli da ih istovremeno nipodaštavamo, strahujemo od njih i ostajemo zadivljeni njihovim sposobnostima. Krajnji rezultat je to da nemamo pojma o tome koliko im zaista moći prepuštamo, ili jesmo li dopustili da sve ode predaleko.

Pitanje je, ako im već prepuštamo toliku moć – zaslužuju li oni naše poverenje?

kao što veli stara internet pošalica, najbolje mesto da sakrijete leš jeste druga strana rezultata pretrage na Guglu

Svud oko nas, algoritmi predstavljaju svojevrstan ugodan izvor autoriteta. Lak način da se delegira odgovornost; prečica kojom idemo bez razmišljanja. Ko će zaista da klikće kroz drugu stranicu Gugla svaki put i kritički razmišlja o svakom rezultatu? Ili da poseti svaku avio-kompaniju da bi proverio navodi li Skaj-skener zaista najjeftinije ponude? Ili da izvadi lenjir i putnu mapu kako bi utvrdio nudi li GPS zaista najkraću trasu? Ja svakako neću.

Ali ovde valja uočiti razliku. Jedno je verovati obično pouzdanom algoritmu. Verovati algoritmu bez ikavkog čvrstog poimanja njegovog kvaliteta nešto je sasvim drugačije.

Veštačka inteligencija u susretu sa prirodnom glupošću

Postoje trenuci kada moramo kontrolu da prepustimo nepoznatom, čak i kada znamo da je algoritam sposoban da pogreši. Trenuci kad smo primorani da odmerimo sopstveni sud spram suda mašine. Kad će nam, ukoliko odlučimo da verujemo sopstvenim instinktima umesto njenim proračunima, biti potrebno poprilično hrabrosti za sopstveno ubeđenje.

Oba ova scenarija o odlukama koje znače život ili smrt, Alton tauers i Petrovljeva uzbuna, služe kao dramatične ilustracije mnogo dublje dileme. U ravnoteži moći između čoveka i algoritma, ko – ili šta – treba da ima poslednju reč?

Moramo da naučimo iz Kasparovljeve greške i priznamo sopstvene nedostatke, dovedemo u pitanje svoje instinktivne reakcije i budemo malo svesniji onoga što mislimo o algoritmima koji nas okružuju. S druge strane, treba da algoritme spustimo na zemlju, istražimo ih malo podrobnije i upitamo se jesu li oni zaista sposobni da čine ono što tvrde. Tako se jedino može zaključiti zaslužuju li oni doista moć koja im je podarena.