Koristimo kolačiće da poboljšamo iskustvo na web lokaciji i naše preporuke.
Za više informacija, pročitajte našu Politiku kolačića.
Prihvati sve kolačiće
Podešavanja kolačića
Svg Vector Icons : http://www.onlinewebfonts.com/icon Došlo je do greške. Pokušajte ponovo.
Stefan Tićmi

Stefan Tićmi

  • rajkovicmarija11
    rajkovicmarija11je citiraoпрошле године
    Kada sam se vratila kući, zabrinuti otac me je čekao baš na mestu gde sam proveravala da li je sve u redu. Očevi izgleda uvek čekaju na mestima gde smo ih napustili.
  • Reginaje citiralaпре 8 месеци
    Inače, ovu sam knjigu napisao za nedelju dana, a krčkala se u meni godinama; lupao sam po pisaćoj mašini kao sumanut.
  • Reginaje citiralaпре 8 месеци
    U mraku mog sveta, ti jedina svetliš.“
  • lexydimje citiralaпре 2 године
    Meni godine nisu teret jer ih nemam. Inače bi bilo drugačije.
  • lexydimje citiralaпре 2 године
    „To nije lepo. Ja sam Akiko i ne verujem u na-zive, u granice i podele
  • lexydimje citiralaпре 2 године
    Hej, kao da je bitno, Akiko. Nauči da živiš jed-nostavno ili jednostavno – živi. Nema druge.
  • lexydimje citiralaпре 2 године
    A ja, Marselo, između dve (o)sobe.
    Oduvek u to neko Između.
    U rascepu.
  • lexydimje citiralaпре 2 године
    Akiko pati kao i sve žene:
    tiho, kao kiša koja se nećka
  • Jovana Stokićje citiralaпрошле године
    Sve knjige se obično završavaju tačkom.

    Ova neobična knjiga njome počinje.

    Čitaoče, dodirni je. Mislim na tačku.

    Je l’ jesi?

    Jesi.

    Hvala.

    Eto, to je naša dodirna tačka.
  • b2030851686je citiraoпре 2 године
    Omiljena hrana: ona koju mi pripremi otac, znači bez luka, sa mnogo ljubavi.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)