Dino Bucati

Svi su na ovaj ili onaj način imali neki razlog, makar i najmanji, da se nadaju, svi osim njega.

major Drogo je načas osetio da će mu se tvrdi naboj duše rasprsnuti u plač.

Život se, dakle, razrešio u nekoj vrsti šale, nadmena opklada bila je slavno izgubljena.

Hrabro, Drogo, ovo je poslednja karta, suoči se sa smrću kao vojnik i da se tvoj promašeni život barem dobro završi. Osveti se konačno za sudbinu, niko ti neće pevati slavopojke, niko te neće nazivati herojem ili slično, ali baš se zbog toga i isplati. Pređi pouzdanim korakom granicu senke, ispravljen kao na paradi, i osmehni se, ako možeš. Posle svega, savest ti nije opterećena i Bog će umeti da oprosti.

Major Đovani Drogo, razjeden bolešću i godinama, jadan čovek, zaleteo se na ogromne crne dveri i opazio da se vratnice povlače, propuštajući svetlost.

Potom se u mraku, iako ga niko ne vidi, osmehne.

Tu shvatamo tajanstvenu vezanost likova za ovo mesto.

Nada, zapravo, u dolazak sudbine, nečeg velikog i slavnog što se ne može meriti sa svakodnevnom egzistencijom.

Tatarska pustinja koja uopšte nema peska, nego je popločana kamenjem, dok se na njenom horizontu pružaju večne magle.

Ovaj prirodni mizanscen očito je artificijelan i podseća na prostore bajki gde se predeli oblikuju u funkciji imaginarnog a ne realnog, s tim što se ovde dosledno ostaje u polju derealizacije, ne pojavljuju se nikakve vile i vilenjaci.