Klaus-Ridiger Maj

Markionova poruka je bila nedvosmislena: iz bogoljublja čovek treba da živi asketski, da mrcvari telo. Ne treba da stupa u brak, ni da se razmnožava da ne bi održavao u životu tvorevinu zlog Boga, nego da se uzdržava od alkohola i mesa i umereno se hrani biljkama i ribom.

Mada je hrišćanstvo usvojilo anđele, oni ni u kom slučaju nisu izvorno hrišćanski

gnostici, katari, fetuladži i druzi

Da bi nas svet očarao, prvo moramo da ga lišimo čarolije.

Ali današnje religije predstavljaju samo vrh ledenog brega duboko skrivene klasične starine ljudskog roda koja u metafizičkoj nuždi i egzistencijalnoj nadi žudi za konačnim trajanjem. Ta čežnja za trajanjem, ta žeđ za večnošću, može se nazvati religijom.

„Većina onih koji ne veruju

ipak se ponaša religiozno

čak i kad toga nisu svesni.“

Mirča Elijade, Sveto i profano

„Tajna postavlja granicu između ljudi,

ali istovremeno predstavlja i zavodljiv podstrek

Većina onih koji ne veruju

ipak se ponaša religiozno

čak i kad toga nisu svesni.“

Mirča Elijade, Sveto i profano

Osećanje pravde duboko je religiozno osećanje, jer pretpostavlja red višeg legitimiteta. Očigledne ili skrivene, u punom cvatu ili zakopane, u čoveku postoje religiozne strasti. Ni onaj ko ne haje za veru ne može da umakne božanskoj brizi – ona je sveobuhvatna i nikada ne prestaje, ne zna za radno vreme i prati čoveka od kolevke do groba. Ak

najstariji atribut boga, koji je davao povoda mnogim spekulacijama – jeste svetlost. „I svjetlost svjetli u tami“, kako kaže Jovan (Jn 1: 5)