Nikol Vinjola

Oblikuje nas svet koji nas okružuje, preko spoljašnjih faktora kao što su naši vršnjaci, uslovi života, religija ili kultura, i najvećim delom bi trebalo da se držimo svega toga. Takođe nas oblikuju negativni obrasci razmišljanja i narativi koje ponavljamo samima sebi, a koji nas sprečavaju da postignemo ono što želimo.

lepota ljudskog uma leži u tome da bez obzira kako su ta uverenja oblikovana, ona mogu da se promene. Možemo da promenimo naše programiranje sopstvenom namerom.

Priča koju sebi pričamo o nama samima podržava način na koji sebe doživljavamo. A to onda pokreće naše automatske reakcije i ponašanje, koja zauzvrat menjaju način na koji nas drugi doživljavaju.

Mozak je naš hardver, a sećanja, misli, navike i ponašanja su softver. Softver je naše mentalno zdravlje i ličnost, a moždano zdravlje je hardver.

bih pozitivno uticala na svoje obrasce razmišljanja, ponašanja i aktivnosti, i da bih zadržala bilo kakvu informaciju sa predavanja, morala da brinem o zdravlju svog mozga kako bih podržala svoje mentalno zdravlje i napravila nove veze.

Želim da imam osamdeset godina i da uzviknem: „Nego šta, ja sam to uradila! To je bio moj život i ponosna sam na njega jer sam ga sama odabrala i nisam se zadovoljila postojećim stanjem.“

Neuroni su odgovorni za prenošenje informacija u našem mozgu, i što više nešto ponavljamo, to putevi komunikacije postaju snažniji – poput male staze koja se pretvara u zemljani put koji na kraju postaje asfaltni autoput. Neuronaučnici su čak skovali i zabavnu frazu za ovo dešavanje: kada neuroni zajedno rade, onda se zajedno i vežu. Dakle, kada sebi neprestano ponavljamo misli poput one Nisam dovoljno dobar, mozak podržava ovu misao, ojačava je i ona postaje duboko ukorenjena. I ne shvatajući, ponavljate tu priču u pozadini kao muzičku podlogu svog života.

Kada ponavljamo određene stvari, poruka između ovih neurona se lakše prenosi i, pre nego što toga postanete svesni, ojačali ste uverenje za koje se čini da ga je nemoguće otkloniti. Plastičnost, međutim, deluje u oba smera. Možemo naučiti i ojačati te puteve ali ih, takođe, tokom vremena možemo i oslabiti. Sva ponašanja i obrasci koje pokušavate da razbijete mogu se rastaviti.

Da li je naša programiranost slučajna ili namerna? Da li mi diktiramo i biramo naše navike ili ponašanja? Ili ih slučajno stičemo preko našeg okruženja?

Zatvaranje očiju i odmor od sveta je neprocenjivo sredstvo koje ne mora da bude previše komplikovano; jednostavno isključivanje iz spoljnog sveta može imati neverovatne koristi za kapacitet vašeg mozga.23