Zorica Tomić

Zašto se obraćamo nekoj osobi? Ili zašto joj se ne obraćamo? Zašto komuniciramo na jedan, a ne na drugi način? Zašto govorimo to što govorimo? Ili, zašto ne govorimo ono o čemu ćutimo?
Pitanje o tome zašto je „ZAŠTO“ ključ ne samo (dobre, efikasne, uspešne, promišljene) komunikacije nego i razumevanja sveta i naše sopstvene pozicije u njemu, vodi nas do temeljnih filozofskih promišljanja o svrsi našeg angažovanja s drugima i vrednostima koje nas orijentišu u našim akcijama.

Kada bih imao jedan sat da rešim neki problem, a moj život zavisio od njegovog rešenja, proveo bih prvih 55 minuta u traženju pravog pitanja... jer onda kada znam pravo pitanje, mogao bih da rešim problem za manje od pet minuta.

Albert Ajnštajn

Ako sledimo Aristotela, jasno je da je najbolje rešenje u balansu. A da bi se on postigao, najpre moramo da se vaspitavamo u vrlini. Vaspitanje u vrlini temelji se na principu srednje mere, što će reći ni premalo ni suviše, nego uvek zlatna sredina. Samo tako postižemo sposobnost da se u komunikaciji, najpre sa sobom, a potom i s drugima, vladamo suvereno, da postupamo s integritetom, da se minimalno žalimo na propuštene prilike, kao i da uvažavamo činjenicu da i drugi ljudi nešto žele.