Juval Noa Harari

U istoriji je svaka tačka raskrsnica. Samo jedan pređeni put vodi od prošlosti u sadašnjost, ali se mnoštvo puteva grana ka budućnosti. Neki od tih puteva su širi, ravniji i bolje obeleženi, te je otud i verovatnije da ćemo njima poći, ali ponekad istorija – ili ljudi koji istoriju stvaraju – pravi neočekivane obrte.

XVI veku Španija je bila najmoćnija evropska država i vladala je ogromnim carstvom koje se rasprostiralo širom sveta. Pod svojom vlašću držala je veliki deo Evrope, prostrane teritorije u Severnoj i Južnoj Americi, Filipine i niz ispostava uz afričku i azijsku obalu.

Kako su to tačno Holanđani stekli poverenje finansijskog sistema? Kao prvo, vrlo su savesno otplaćivali kredite na vreme i u potpunosti, što je umanjivalo rizike kreditora. Kao drugo, pravosudni sistem njihove zemlje bio je nezavisan i štitio je lična prava – a naročito privatno vlasništvo. Kapital se odliva iz diktatorskih država koje ne štite pojedinca i privatno vlasništvo i preliva u države koje poštuju slovo zakona i ličnu svojinu.

Tajna holandskog uspeha ležala je u kreditiranju. Holandski burgeri nisu imali mnogo sklonosti prema bitkama na kopnu, pa su unajmili plaćeničke vojske da se u njihovo ime bore protiv Španaca. Sami Holanđani su u međuvremenu isplovili na mora flotama većim od španskih. Plaćeničke vojske i brodovi opremljeni topovima koštaju čitavo bogatstvo, ali su Holanđani bili u stanju da finansiraju svoje vojne pohode lakše nego moćno špansko carstvo jer su uspeli da steknu poverenje tek raspupelog evropskog finansijskog sistema upravo u vreme kada je španski kralj nebrižljivo dopuštao da se poverenje u njega osipa. Finansijeri su Holanđanima odobrili dovoljno kredita da okupe vojsku i mornaricu, što im je omogućilo da preuzmu vlast nad svetskim trgovačkim putevima, a to je opet donosilo obilatu dobit. Dobit je omogućila Holanđanima da otplate pozajmice, što je učvrstilo poverenje finansijera. Amsterdam je brzo postajao ne samo jedna od najvažnijih evropskih luka nego i finansijska M

Holandiji su sudovi zaseban ogranak vlade, nezavisan i od burgera i od vladara.

U Španiji je sudstvo potčinjeno kralju – sudije presuđuju kako je njemu volja i strahuju od kazne ako mu ne udovolje. U

Nama se danas to može činiti pomalo čudno, ali na početku novog veka bilo je uobičajeno da privatne kompanije unajmljuju ne samo vojnike nego i vojskovođe i admirale, topove i brodove, pa čak i čitave već gotove vojske. Međunarodna zajednica prihvatala je to kao nešto što se podrazumeva samo po sebi i ne bi ni okom trepnula ako bi neka privatna kompanija osnovala sopstvenu imperiju.

Dok je Holandska istočnoindijska kompanija vodila poslove u Indijskom okeanu, Holandska zapadnoindijska kompanija saobraćala je Atlantikom. Da bi uspostavila prevlast nad trgovinom koja je saobraćala veoma značajnom rekom Hadson, Holandska zapadnoindijska kompanija je na ostrvu na ušću reke izgradila naselje koje je dobilo ime Novi Amsterdam. Koloniju su ugrožavali američki domoroci i više puta su je napadali Britanci, koji su na kraju i uspeli da je osvoje 1664. godine. Britanci su ime naselja promenili u Njujork.

Krah deonica kompanije Misisipi jedna je od najspektakularnijih finansijskih propasti u istoriji. Francuski kraljevski finansijski sistem nikada se nije sasvim oporavio od ovog udarca.

Zbog toga je 1789. godine, i protiv svoje volje, sazvao zasedanje parlamenta, koji se nije sastajao već vek i po, da bi se potražio nekakav izlaz iz krize. Tako je počela Francuska revolucija.