Juval Noa Harari

U istoriji je svaka tačka raskrsnica. Samo jedan pređeni put vodi od prošlosti u sadašnjost, ali se mnoštvo puteva grana ka budućnosti. Neki od tih puteva su širi, ravniji i bolje obeleženi, te je otud i verovatnije da ćemo njima poći, ali ponekad istorija – ili ljudi koji istoriju stvaraju – pravi neočekivane obrte.

Prema najumerenijim procenama, između 1885. i 1908. godine potera za širenjem i dobiti koštala je života šest miliona ljudi (barem dvadeset posto ukupnog stanovništva Konga).

Prema najumerenijim procenama, između 1885. i 1908. godine potera za širenjem i dobiti koštala je života šest miliona ljudi (barem dvadeset posto ukupnog stanovništva Konga). Neke procene penju se i do deset miliona mrtvih.

Decenijama je aluminijum bio skuplji od zlata. U sedmoj deceniji XIX veka francuski car Napoleon III naručio je aluminijumski pribor za jelo koji će biti iznošen pred njegove najcenjenije goste. Oni manje važni morali su da se zadovolje zlatnim viljuškama i noževima.

kao što prekoatlantska trgovina robljem nije proistekla iz mržnje prema Afrikancima, ni savremeno industrijsko gajenje životinja nije motivisano odbojnošću prema životinjama

Stanovništvo Sjedinjenih Američkih Država potroši godišnje na dijete više novca nego što je potrebno da se nahrane svi koji gladuju u ostatku sveta. Gojaznost je za konzumerizam dvostruka pobeda. Umesto da jedu malo, što bi vodilo sažimanju ekonomije, ljudi jedu previše, pa onda kupuju dijetalne proizvode – dvostruko doprinoseći ekonomskom rastu.

Kapitalistička i konzumeristička etika čine dve strane istog novčića, mešavinu dve zapovesti. Vrhovna zapovest bogatih glasi „ulaži!“, vrhovna zapovest nas ostalih „kupuj!“.

XVIII veka na svetu je živelo nekih sedamsto miliona ljudskih bića. Početkom XIX veka bilo nas je devetsto pedeset miliona. Do početka XX veka gotovo sm

Prva komercijalna vozna linija počela je da saobraća između Liverpula i Mančestera 1830. godine. Deset godina kasnije objavljen je prvi železnički vozni red. Vozovi su bili mnogo brži od kočija, pa su čudnovate razlike u lokalnim vremenima postale ozbiljna neprijatnost. Britanske železničke kompanije zajednički su promozgale i 1847. godine se dogovorile da će se ubuduće svi železnički vozni redovi podešavati prema vremenu Griničke opservatorije, a ne prema lokalnom vremenu u Liverpulu, Mančesteru ili Glazgovu. Sve više institucija polazilo je za primerom železničkih kompanija. Konačno je 1880. godine britanska vlada preduzela korak bez presedana i zakonom propisala da svi vozni redovi u Britaniji moraju da se pridržavaju griničkog vremena. Prvi put u istoriji jedna zemlja je usvojila vreme koje važi za čitavu državu i obavezala svoje stanovništvo da živi u skladu s veštačkim satom umesto s ciklusima izlaska i zalaska sunca.

vreme Drugog svetskog rata Bi-Bi-Si je emitovao vesti Evropi pod nacističkom okupacijom. Svaka emisija počinjala je prenosom uživo odbrojavanja vremena s Big Bena – čarobnim zvukom slobode. Genijalni nemački fizičari pronašli su način da utvrde kakvi su vremenski uslovi u Londonu na osnovu majušnih odstupanja u tonu emitovane zvonjave velikog zvona. Ta informacija je pružala ogromnu pomoć Luftvafeu. Kad je za to saznala britanska tajna služba, prenos uživo zamenjen je snimcima zvuka slavnog zvona.