Utisci
U nekim trenucima sam se, čitajući ovaj roman, osećao kao onaj jedini trezni za kafanskim stolom, što nije najprijatnije osećanje. Međutim, kad sam malo više ušao u problematiku istimarivši sećanja na sopstvena (davno zaboravljena) mladalačka pijanstva, cela stvar mi se učinila zanimljivijom. Kako sledi iz Marojevićevog romana, haos koji u nečijem životu proizvodi bilo koja zavisnost može se neutralisati samo gledajući još veći haos koji slična zavisnost proizvodi u životu bliske osobe. Ovo je samo još jedan mogući odgovor na klasično pitanje "Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću?” Odgovor, naravno, nije definitivan, jer, na kraju krajeva, da parafraziram Tolstoja, svi trezvenjaci su trezni iz istog razloga, a svaki pijanac je pijan iz svog ličnog razloga.
