Vladimir D. Janković

U ljubavi se sustiču sigurnost i sumnja: sigurni smo da smo voljeni upravo u onoj meri u kojoj u to sumnjamo, i to ne naizmenično nego s jednom uznemirujućom istovremenošću

I zaista, kažem vam: negujte to osećanje koje vas obuzima dok umirete od žeđi. Eto mističkog zanosa. Nije to metafora. Kad utolite glad, to se zove sitost. Kad više niste umorni, kaže se da ste se odmorili. Kad prestanete da patite, to se zove smirenje. A kad utažite žeđ – za to nikakva reč ne postoji

Sećao sam se kako sam danima i danima hodao putevima, čestitajući sebi što sam srećan ni zbog čega. Nisam bio srećan ni zbog čega – uživao sam u lakoći

Kad se zaljubimo, postajemo prisutni do te mere da je to fenomenalno. Docnije, nije ljubav ta koja se rasipa – rasipa se prisustvo. Ako želite nekoga da volite kao prvog dana, treba da negujete svoje prisustvo