Petar Denčev

Gradovi gotovo da liče na ljude. Oni nastavljaju da postoje i bez vas. Samo se znatno sporije menjaju.

Ko god mi je rekao ono o draži starosti, verujem mu. Ali ne želim je. Ne želim da je istražujem. Želim moćne talase. Čak ni sada nisam iskren. Želim pop, blesak, zanos. Starost je tužna. Ja želim beskonačni zanos.

„Onaj ko prodaje sebe nema pravo da poklanja.”

želim beskonačni zanos.

Prava radost je bolna. Prava tuga raduje. Pravi zanos.

Dostavila im je poslednji duševni orgazam, tako savijenim i stisnutim.

Morts pour rien

Sećam se da nisam znao šta ta reč zapravo znači, ali sam se vređao.

Tada sam shvatio da ovo što se ovde zbiva nije u redu. Želim reći da nije ispravno, nije dobro; ako imam uopšte predstavu šta je to dobro

I mislim o tom danu koji mi je bio poklonjen. Da li je to dan kada sam se rodio? Ili je možda neki drugi, kog se ne sećam.