Nikad nisam razumeo zašto pojam prijateljstva nije evoluirao. Čitao sam knjige o srednjem veku i renesansi, o početku ovog veka, i sve uvek govore o prijateljstvu na isti način: prijatelj je uvek prijatelj. Prijatelji su prijatelji, a odnos između prijatelja manje-više sličan je u sva doba. S druge strane, predstave o bračnom paru ili porodici jesu se promenile. Naš odnos prema partneru ili bliskom članu porodice danas nimalo ne liči na istu tu vrstu odnosa u srednjem veku: uloge, običaji – sve je evoluiralo

Gubici su pozitivni. Teško je poverovati u to, ali gubici su pozitivni. Moramo naučiti da gubimo. Znajte da šta god osvojite, kad-tad ćete izgubiti.

Naravno da su gubici pozitivni. Tome me je naučio rak. Ali to je i nešto što se može preneti na svet bez raka. Ponešto gubimo svakog dana: ponekad je gubitak krupan i poremeti nas; ponekad sitan, pa nas samo zabrine. Nije gubitak noge, ali tehnika prevazilaženja ista je kao ona koju sam naučio u bolnici.

Kad nešto gubimo, ukoliko ubedimo sebe da to ne gubimo, pobedili smo gubitak. Neka ga nek ide: žalite neko vreme ako morate. Koraci slede ovim redom…

1. Usredsredite se na gubitak; razmišljajte o njemu.

2. Patite s njim. Zovite ljude koji imaju neke veze sa onim što ste izgubili, tražite od njih savet.

3. Plačite. (Oči su nam lični i javni brisač vetrobrana.)

4. Potražite šta možete steći iz svog gubitka (ne žurite s time).

5. Za koji dan biće vam lakše. Uvidećete šta ste stekli. Ali upamtite da je i to osećanje sklono gubitku.