Vivijan Ditmar

Deca su nam u sebi zahvalna ako odustanemo od toga da svoju moć zloupotrebljavamo kako bismo im preko uskraćivanja ljubavi nametnuli ono što od njih zahtevamo – upravo onda kada bi to zapravo bilo „legitimno“, recimo zato što počiva na našem sporazumu.

Niko i ništa na ovom svetu ne može bolje da nas suoči s nama samima od naše sopstvene dece. Niko preciznije ne oseća naše senke i slabosti i niko nas ne voli bezuslovnije. Deca neće da budemo savršeni, ona pre svega hoće da budemo u kontaktu s njima i sa samima sobom – hoće da budemo tu. Deca nas pozivaju da prerastemo sebe.

Tuga signalizuje prihvatanje, ali pritom ne poriče moj sopstveni bol.