Citati
„Izvini, trebalo je da pitam imaš li ne
18
I TAKO TO POČNE.
Sledećeg jutra, u satu kad je svetlost još bleda i anemična, odvučem prostirku na veliki travnjak i upadljivo radim uobičajene vežbe joge. Jezero je neprijateljski sivo, a ledeni novembarski vazduh prodire mi kroz odeću za vežbanje; drhtim čak i dok se znojim. Godinama mnogo vežbam jogu, ali nikada baš ovako, kao da moram nešto da dokažem. Telo mi se grči od neprirodnog napora, neprirodnog sata. A ipak, boravak tamo pod borovima delovao je nekako čisto i iskonski. Svež vazduh koji miriše na zelenilo: vraća me u detinjstvo i oazu kako sam tada doživljavala Taho.
Pozdrav suncu, polumesec, divlja stvar, ždral. Prsti nogu su mi zabijeni u butinu, ruke podignute ka nebu: zamišljam kako me oči gledaju i iz kućice i iz glavne kuće, osećam se moćno pod njihovim pogledom. Boginja zemlje; ili u najmanju ruku prilično dobar lažnjak.
Kad završim, smotam prostirku, uradim nekoliko dopadljivih dodatnih istezanja, a zatim se okrenem prema Stounhejvenu. Vanesa stoji kraj francuskog prozora koji vodi iz kuhinje u vrt i posmatra me kroz zamagljena okna. Brzo se odmakne, kao da joj je neugodno što je uhvaćena u špijuniranju, ali ja joj mahnem pre nego što je uspela da nestane i krenem prema kući. Kad sam na udaljenosti od nekoliko metara, širom otvara prozor i stoji tamo sa nelagodnim osmehom na licu. Odevena je u ružičastu svilenu pižamu preko koje je navukla mekani kardigan od kašmira, a u rukama joj je jedna od onih porcelanskih šolja.
„Izvini, trebalo je da pitam imaš li nešto protiv.
I TAKO TO POČNE.
Sledećeg jutra, u satu kad je svetlost još bleda i anemična, odvučem prostirku na veliki travnjak i upadljivo radim uobičajene vežbe joge. Jezero je neprijateljski sivo, a ledeni novembarski vazduh prodire mi kroz odeću za vežbanje; drhtim čak i dok se znojim. Godinama mnogo vežbam jogu, ali nikada baš ovako, kao da moram nešto da dokažem. Telo mi se grči od neprirodnog napora, neprirodnog sata. A ipak, boravak tamo pod borovima delovao je nekako čisto i iskonski. Svež vazduh koji miriše na zelenilo: vraća me u detinjstvo i oazu kako sam tada doživljavala Taho.
Pozdrav suncu, polumesec, divlja stvar, ždral. Prsti nogu su mi zabijeni u butinu, ruke podignute ka nebu: zamišljam kako me oči gledaju i iz kućice i iz glavne kuće, osećam se moćno pod njihovim pogledom. Boginja zemlje; ili u najmanju ruku prilično dobar lažnjak.
Kad završim, smotam prostirku, uradim nekoliko dopadljivih dodatnih istezanja, a zatim se okrenem prema Stounhejvenu. Vanesa stoji kraj francuskog prozora koji vodi iz kuhinje u vrt i posmatra me kroz zamagljena okna. Brzo se odmakne, kao da joj je neugodno što je uhvaćena u špijuniranju, ali ja joj mahnem pre nego što je uspela da nestane i krenem prema kući. Kad sam na udaljenosti od nekoliko metara, širom otvara prozor i stoji tamo sa nelagodnim osmehom na licu. Odevena je u ružičastu svilenu pižamu preko koje je navukla mekani kardigan od kašmira, a u rukama joj je jedna od onih porcelanskih šolja.
„Izvini, trebalo je da pitam imaš li nešto protiv.
identitet mi je amorfan i menja se kao obl
Utisci
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke
(ne više od 5 odjednom)