bookmate game
hr

Dejan Tiago-Stanković

  • nmenkovicje citiralaпре 2 године
    O čovekovoj sudbini egipatska poslovica kaže:
    Čovek planira, a Bog se smeje.
  • Val Tinaje citiraoпре 2 године
    Sećanje je kao optimistični objektiv, doživljaji iz prošlosti budu lepši i dragoceniji kad ih pronađemo među uspomenama nego što su ikada bili.
  • Jasna Prokovićje citiralaпре 10 месеци
    Bogat je onaj ko je zadovoljan onim što ima. Naš kralj voli i uživa u svemu što je njegovo, čak i u mirisu svoje prestonice. A to je jedinstven miris. Lisabon miriše na bogatstvo.
  • Jelena Prokicje citiraoпре 2 године
    Ko ga ne zna, skupo bi platio mog Komšu. Nema tog posla koji taj nije ostavio na pola, on poslove počinje da bi imao još jedan ostavljen na pola, znači nije to nego mu se ide na put pa opet nešto izmišlja.
  • Jasna Prokovićje citiralaпре 10 месеци
    U avionu je odmah počeo da čita. Tek kad sa četrdeset godina ponovo čitaš ono što si pročitao sa dvadeset, počneš da razumeš zašto je klasik to što jeste. A u priči moskovski suton.
  • Jasna Prokovićje citiralaпре 10 месеци
    Znaš kako ja volim Lisabon? Kao što rogonja voli svoju lepu ženu. Zna da nije dobra prema njemu, ali ne može bez njene lepote. Kapiraš?
  • Jasna Prokovićje citiralaпре 9 месеци
    Prvo, kako se osećam kao stranac u Lisabonu, na šta sam rekao da više nisam stranac, em sam davnih dana uzeo državljanstvo, em mi je Lisabon dom, pa me nervira kad me prozivaju da sam stranac jer se u kvartu osećam jednako kod kuće kao u rodnom kvartu u Beogradu, a to je jedino i bitno, da živiš tamo gde se osećaš kod kuće.
  • nemanja88je citiraoпре 2 године
    aj što nema ko da ga dočekuje i prati, taj više i nema zašto da dolazi ovamo.
  • b4024998121je citiraoпре 2 године
    Niko tu nikom nije zahvalan. A šta ima i da bude, otkad su izmišljene pare, jedina ispravna zahvalnica je honorar.
  • b4024998121je citiraoпре 2 године
    Portugalci, naime, kad govore slabo otvaraju usta, što je običaj do koga je, navodno, došlo zbog šećera. Svojevremeno, u doba monarhije, kad je šećer bio veliki luksuz, bogati su jeli puno slatkiša pa su imali kvarne zube, a najbogatiji od svih, kraljevi, su jeli najslađe od svih i zubi su im bili sasvim truli, problem koji su rešavali vađenjem, ali i tako što su dok govore usta otvarali što je manje moguće, da im niko ne vidi crne zube u krezubim čeljustima. S druge strane, tada je bila praksa da narod u govoru oponaša svoje kraljeve, pa su svi naučili da govore sa stisnutim usnama.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)