Bobi Pirs

visoku žičanu ogradu, pogledao je kroz nju. Ličilo mu je na napuštenu industrijsku zonu. Preskočio je ogradu i uputio se ka jednoj oronuloj zgradi.

Nije bilo vrata, pa je Vilijam samo ušetao. Sa tavanice je kapao otopljeni sneg obojen rđom. U jednom uglu stajao je

Vilijam je pogledao njenu ruku kao da se susreo s nekim bićem s druge planeta.

„Drugari?“, ponovila je.

Prihvatio je njenu ruku. Bila je topla.

„Drugari.“ Osmehnuo se.

„Ovako se za tili čas prave fantastični čokoladni mafini“, rekao je glas iz ekrana, nežan kao svila.

Vilijam je sedeo na klupi u parku i jeo sendvič koji je napravio tog jutra u trpezariji. Ostali kandidati stajali su nešto dalje, okupljeni oko Fredija. Fredi bi povremeno prošaptao nešto i uperio prstom u Vilijama, na šta bi ostatak grupice prasnuo u smeh.

„Kakvi tupoglavci“, reče neko iza Vilijama.

Vilijam se osvrnuo, bila je to Iscija. Sela je pored njega.