Svetislav Basara

levičarske, međutim, snove treba grubo razbijati, nipošto ih ne treba ispunjavati, svaki se levičarski san ubrzo pretvori u noćnu moru.

Velikog slavskog maratona uporedivog samo sa relijem Pariz–Dakar, koji je startovao na Svetog Jovana, a na cilj stizao na Svetog Nikolu i koji je odnosio više žrtava u ljudstvu i materijalu nego reli Pariz–Dakar.

ma koliko apstraktan bio, bolji je od svake smrti, ma koliko ona stvarna i herojska bila.

parazitskog života na lešu takozovane šire društvene zajednice.

eograd – i za Stojkovićevog života odvratnu selendru epskih razmera – načisto urniše i pretvori u prigradsko naselje Sodome, u ruglo sveta i urbanistički biohazard

Kako uopšte – zapita se Stojković – nanišaniti i pogoditi osobu koja je uvek izvan dometa i koja neprestano nešto mašeći uvek pogađa strogi centar svake unosne mete

Pa ne možeš, Stojkoviću, rekoh potom, zemlju pretvoriti u javnu kuću – a svaka je republika javna kuća, sâmo joj ime kaže – i očekivati da u nju masovno ne nagrnu kurve, kurvini sinovi, kurvari i kuplermajstori, a još manje se možeš tendenciozno – revolucionarnim putem – pretvoriti u ološ i očekivati da te belosvetski ološ ostavi na miru.

Upamtite šta vam kažem – rekao je Andrić, reče Stojković – stvarna ideja vodilja srpskog nacionalizma i hegemonizma nikada nije bila Velika Srbija, nego veliki profit, u slučaju srpskih šovinista i hegemonista, a u slučaju srpskih nacionalističkih i hegemonističkih piskarala, baraba i babojeba – veliki tiraži i veliki honorari, što se svodi na isto

Što je neka zemlja dalje od Rusije, to joj bolje ide, i obratno, iako Rusija, strogo uzev, ne priznaje nikakve granice osim onih nacrtanih u Kremlju, a to što se još uvek nije proširila na čitavu zemaljsku kuglu, rekao je Andrić, ne treba zahvaliti odbrambenim strategijama ostatka sveta, nego poslovičnoj traljavosti ruske administracije.

Teba, Mikena i tako dalje, sve su to samo gomile ruševina i šuta koje, reče Stojković, u pogledu količine i opustošenosti ne mogu ni prismrdeti kaluđeričkim, pa čak ni dorćolskim arheološkim naslagama krša, ali koje su, zahvaljujući dobrom marketingu i ljudskoj gluposti, postale idealna turistička destinacija. Bez