Ivan Tokin

To kako ona prelazi ulicu, to je ljubavna pesma.

Oh, Bože, kad bi samo znali da ću živeti, živeću s očima izvan dobra i zla, zagledana u nebo, uronjena dušom u dve stvari koje me zadivljuju – crnu noć nada mnom i zvezdano nebo u meni

Poručili smo dve porcije škembića sa parmezanom, lignje na žaru bez priloga, pečene ljute paprike, i za početak, jednu teleću čorbu i dve kašike.

Ima takvih ljudi, za koje ti je jasno da su živi čim ih vidiš.

Rekao mi je: – Svako bira između dva bola: bola koji sa sobom nosi disciplina i bola koji sa sobom donosi kajanje.

Ljudi ti sve kažu svojim pokretima, naročito onda kad neće da ti kažu ništa, tada ti govore najviše, ako ih pažljivo posmatraš.

Govorio je da čovek treba da čita sve, dok ne nađe knjige koje će čitati zauvek

Ima toliko ljudi koji se ponašaju besprizorno na razne načine, a sad ja što sam pristojan gospodin, ali sam pas, nisam dobrodošao. Stvarno skandal i neviđeno licemerje. U stvari, uobičajeno ljudsko ponašanje.

Naučila me je da ne mora sve dobro da miriše da bi bilo dobro. Mora me je naučila mnogo novih stvari, pa i ovu. A to, kad pijemo pivo, to je nešto drugačije. Neverovatno je šta mi sve padne na pamet u tim situacijama.

ti se ostaje, a ti ostani. Ako je to tvoja ženka, onda ti je mesto pored nje. Ti nisi moj pas, ti si moj najbolji drug, i to obojica od početka znamo. Ti si car i treba da živiš kao car, onako kako ti misliš da treba. Mi sad idemo i ne vraćamo se. Ja ću da odlepim bez tebe, ali preživeću, kao i ti.