Heder Berč

I sve i kad bih živela hiljadu godina, opet ne bih našla prikladne reči da izrazim šta osećam.

„Neko snažan, ali ne toliko da me guši. Vatreno odan, ali ne i bolesno opsednut. Neko ko bi znao da me štiti, ali bi bio i dovoljno nežan da mi takne dušu a da mi ne razori duh.“

Ljudi se menjaju, ali retko kad nabolje.

Ljubav je nepredvidljiva. Ona je lepota i tragedija.“

U ljubavi nije uvek sve onako kako se nadamo, ali to ne znači da smemo prestati da živimo. Ne znači da ljubav nije nešto predivno.

„Kada se čovek slučajno nađe pred plemenitim činom koji nije ni očekivan ni običan, ima obavezu da izađe u susret toj plemenitosti, pa i da je po mogućstvu nadiđe.“

Svako drugačije žali za nekim. Nešto što jednome možda donosi mir – drugome može doneti očajanje.

Nekim ljudima je prosto lakše da se usredsrede na budućnost. Ako imaju neke nerazrešene probleme, mozganje o prošlosti usporava im razvoj.

januar 1945.

Draga Grejsi,

Ponekad se plašim da ću zaboraviti tvoje divno lice ili boju tvog glasa. Deluje mi beskrajno davno kad sam te držao u zagrljaju, beskrajno davno kad sam slušao zvuk tvojih reči. Noću čvrsto zažmurim. Prisećam se svakog našeg trena i oživljavam ga. Premda me duh izdaje, gajim nadu. Ona je jedina sila na koju se mogu osloniti, nešto što me ne izneverava.

U čemu sve možemo prepoznati nadu? Ona je u svakom dahu koji udahnemo, u svakom otkucaju našeg srca. Nada je cvet koji odbija da uvene iako zimska studen hoće da ga svlada. Nada je reka koja juri, pomera zemlju i natapa obale. Ona je više od snage; puni svaki sasud i krepi svaku borbu. Neću se prepustiti očaju, Grejs. Nada pokreće moje noge u koraku. I mada sumnja pokušava da mi ispuni misli, već sam zarobljenik nade. Ja sam njen rob. A pošto sam to, duša mi je u obavezi prema njoj – nada cveta u meni. Nadam se da još cveta i u tebi.

Volim te,

Vilijam

„Iako prošlost može biti i bolna, dobro je i ako je pamtimo. Tako zaceljujemo.“