Dragoslav Mihailović

Prelepo, živopisno, nostalgično, maestralno ❤️

Ovo je prva audio knjiga koju sam pročitao (tako se kaže?). Sa romanom „Kada su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića prvi put dam se susreo, kao i svi, u srednjoj školi gde je ova knjiga, jel’te, lektira. Za razliku od većine ostalih kojima je ovo bila jedina lektira koja ih je te godine oduševila, meni je, onako zaljubljenom u čitanje, bila jedna u nizu. Naravno, knjiga se izdvajala od ostalih. Pre svega stilom, atmosferom, ali i radnjom.

To je knjiga u kojoj sam se, po prvi put u životu, suočio sa idejom postojanja nasilja u posleratnoj Jugoslaviji. Do tada sam bio ubeđen da su drugovi u kožnim mantilima pacifikovali celo društvo i da su svi bili bele rade i ljubičice plave. Knjiga je u tom smisli za mene bila pravo otkrovenje. Zbog nje sam počeo da primećujem obraćam pažnju na znakove nasilja i surovosti života u SFRJ.

A brojni opisi i scene su godinama i dalje živeli u mojoj glavi. Mitska borba Sulje i Apaša, opis prvog boks meča Ljube Vrapca, uvodna scena silovanja… Mihailović je to tako dobro opisao da su te scene ostale urezane duboko u mojoj sveti i zapisane u sećanju.

Kako je ovo godina repriza i kako ću ponovo čitati neke knjige koje sam ranije već čitao, lepo mi je došla preporuka prijatelja, da obratim pažnju upravo na audio izdanje ove knjige.

I zaista.

Bilo je to jedno neobično prijatno iskustvo. Tekst je sjajno čitao Branislav Ljubičić. Nisam imao problema da pratim čitanje. Ja sam spor čitalac. Ali mi je sasvim odgovarala brzina (na aplikaciji Bookmate postoji i opcija da se brzina snimka ubrzava ili usporava). Tu nije bilo nikakvog problema.

Malo je reći da mi je baš prijalo slušanje ove knjige. Dok sam slušao, mogao sam bolje da obraćam pažnju na same rečenice. Na njihov ritam. Izbor reči. Kao da sam čitao knjigu u 3D. Tek tada sam mogao da osetim i uvidim svo majstorstvo Dragoslava Mihailovića. Njegovo oblikovanje priče. Kako je samo napisao knjigu. Pokidao je.

Ovakve knjige su nam potrebne. Velika preporuka za prvo i ma koje naredno čitanje. Takođe i preporuka za one koji žele da se bave pisanjem ili da poboljšaju sopstveni stil. Možemo svi učiti od Dragoslava Mihailovića.

Nisam je čitala kao lektiru, i sada posle toliko godina, nisam oduševljena. Prosto nismo kliknule. Ali svakako je vredno čitanja.