bookmate game

Đorđe Lebović

Đorđe Lebović (Sombor, 1928 – Beograd, 2004), pisac i dramatičar, detinjstvo je proveo u čestim selidbama i prilagođavanju na novu okolinu, najviše u Somboru i Zagrebu, usled razvoda roditelja i složene porodične situacije. Njegov osetljiv dečački karakter oblikovalo je apokaliptično vreme „Velikog Sunovrata“, kako ga sam naziva, zlo vreme koje se približavalo tokom njegovog odrastanja u krilu jevrejske porodice. Osnovnu školu je pohađao u Somboru i Zagrebu, a sa petnaest godina sa članovima svoje porodice transportovan je u koncentracioni logor Aušvic.

U logorima Aušvic, Saksenhauzen i Mathauzen proveo je skoro dve godine, do završetka Drugog svetskog rata, i preživeo zahvaljujući, između ostalog, poznavanju nemačkog i mađarskog jezika. Kao pripadnik radne grupe staklorezaca učestvovao je u nacističkom demontiranju Krematorijuma II u Aušvicu, kada su nacisti ubrzano uništavali tragove svog zločina. Po povratku iz logora, Lebović je saznao da je izgubio celu porodicu i ostao bez 40 članova šire i uže familije.

Završio je gimnaziju u Somboru u skraćenom roku 1947, a potom upisao filozofiju u Beogradu i diplomirao 1951. Za vreme studija radio je kao fizički radnik, nastavnik matematike, prevodilac i humorista, zarađujući za život kao reporter u Radio Beogradu i kolumnista u humorističkom listu „Jež“. Po završetku studija radi kao novinar u Radio Novom Sadu i kustos Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu, a od 1955. godine kao upravnik Letnje pozornice u Topčideru. Od 1960. godine upravnik je Izložbenog paviljona u Beogradu, a od 1979. direktor Drame u Beogradskom dramskom pozorištu. Godine 1981. odlazi u invalidsku penziju.

Bio je član Evropskog komiteta „Aušvic“, nosilac ordena poljske vlade za doprinos idejama mira.

Đorđe Lebović se javlja u književnosti pričom O ljudima u paklu i paklu u ljudima 1955. godine i novelom Živeti je ponekad visoko, objavljenom u prestižnom časopisu „Delo“ 1956. Sledi drama Nebeski odred, koju je napisao u saradnji sa piscem Aleksandrom Obrenovićem, po mnogima začetak moderne srpske dramaturgije. Drama je prevedena i izvođena na desetak svetskih jezika, a 1957. godine nagrađena Sterijinom nagradom u Novom Sadu. Za dramu Haliluja ponovo osvaja Sterijinu nagradu 1965. godine. Vanrednu Sterijinu nagradu dobiće 1968. za dramu Viktorija.

Tokom umetničkog delovanja napisao je mnogo radio drama, TV-drama, serija i scenarija za dugometražne igrane filmove. Najviše uspeha među njima imale su drame Svetlosti i senke, Traganje po pepelu (prva nagrada na međunarodnom festivalu radio drama Prix Italia), Vojnik i lutka, Cirkus, Srebrno uže, Pali anđeo, Dolnja zemlja, Ravangrad 1900, Sentandrejska rapsodija, Ponor... Drame su mu štampane i izvođene u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rusiji, Bugarskoj, Rumuniji, Italiji, Austriji, Holandiji, Belgiji, Danskoj, Norveškoj, Engleskoj, SAD i Izraelu.

Od filmova za koje je Đorđe Lebović napisao scenarija najviše uspeha imali su Most, Devojku s Kosmaja, Valter brani Sarajevo i Konvoj za El Šat.

U rukopisu i rasuti po časopisima ostali su njegovi eseji i desetak novela (Zli umiru vertikalno, Kako je Greko zaradio hleb, Deset vodoravnih crta, Anđeli neće sići sa nebesa, Ako lažem, obesite me, moliću lepo, Sahrana obično počinje popodne, Važan esek i dr.).

Po izbijanju ratova na tlu bivše Jugoslavije, „sa istim predznakom – tla i krvi“, odlučio je da napusti Beograd i sa porodicom se preselio u Izrael 1992. godine. U Srbiju se vratio 2000. i do smrti četiri godine kasnije pisao svoj jedini, autobiografski roman Semper idem, koji je ostao nedovršen.

Knjige

Citati

b6882281692je citiralaпре 5 месеци
čovek snuje, Bog odlučuje“.
Mirko Milovanovicje citiraoпрошле године
Ko će tebi pomoći kad tamo nemaš nikog svog? Bićeš sam.“

„Čovek je uvek sam, otac. Sam, sa svojom pesnicom. Napred ide onaj koji je spreman da rizikuje, da se otisne u svet, ne onaj koji dreždi u prašini plašeći se da ode do Stapara.“
Vladan Radojičićje citiraoпрошле године
Stara jevrejska legenda priča o propovedniku koji se obraća narodu na trgu u gradu u kojem vladaju hulje, ludaci, beskrupulozne ubice… Čestiti ljudi se sklanjaju od zla u zamandaljene kuće i na trg dolaze jednom dnevno, po vodu. U početku, oni slušaju propovednikove razumne reči, ali svakim danom sve ih je manje. Na kraju, propovednika sluša samo jedan dečak.
„Stari, niko ne želi da čuje tvoje reči, a ti i dalje pričaš. Zašto?“
„Zato da se i ja ne promenim“, odgovorio je propovednik

Utisci

Светланаje podelio/la utisakпрошле године
💞Romantična
👍Vredna čitanja

Мислим да нема одговрајућег "стикера-импресије" за ово дело. Дуго ћу бити под утиском. Купићу је и прочитати поново. Поклањаћу је пријатељима, ово је врхунски роман о посрнулим идејама, изгубљеним деценијама 20.века, великим- обичним људима и њиховим речима. Књига вас милује лепим језиком.

  • nedostupno
    Đorđe Lebović
    Semper idem
    • 734
    • 829
    • 81
    • 33
  • b8123496119je podelio/la utisakпре 6 месеци
    👍Vredna čitanja

    Sjajna knjiga, koja podstiče razna razmišljanja i gomilu pitanja.

  • nedostupno
    Đorđe Lebović
    Semper idem
    • 734
    • 829
    • 81
    • 33
  • Katjaje podelio/la utisakпрошле године
    💡Poučna
    🎯Zdrav
    👍Vredna čitanja

    Sjajna knjiga, hronika jednog vremena ispričana i viđena očima dečaka. Topla, ljudska priča iz koje, iako govori o zlu koje je uvek isto, treba da naučimo nešto, barem da znamo da prepoznamo zlo i na isto reagujemo pravovremeno. Knjiga je istovremeno veoma značajna za Jevrejsku zajednicu i uopšte sve koji se interesuju za život i kulturu Jevreja, ali i period XX veka koji je prethodio Velikom sunovratu. Čita se s uživanjem i nakon što je završite i dalje ćete proživljavati priče, razmišljati o brojnim pitanjima koja su u njoj postavljena.
    Pročitajte Semper idem!

  • nedostupno
    Đorđe Lebović
    Semper idem
    • 734
    • 829
    • 81
    • 33
  • fb2epub
    Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)