Viktor Lazić

Свахили народ настао је захваљујући монсунима који пола године дувају у правцу Индије, а затим се окрену и све што затекну на океану доносе до ових обала. То су обилато користили једрењаци, па су са ветром овамо стигли и вера, обичаји, освајачи, и трговци. Све што је изградило овај народ и земљу, све данас нераскидиво уткано у оно што се назива „свахили“ дошло је тако, помешавши се са исконском афричком душом. Док шетам одбрамбеним зидовима на врху тврђаве, док ме шиба можда баш монсунски ветар, записах у свој нотес: „Осетио сам ветар, темељ свахили културе!“

Некоме је успех да добије повећање плате, да купи скуп аутомобил, али ја овакве тренутке, када осећам природу свом силином, сматрам највећим дометом свог живота.

Лаж коју данас изговориш примораће те да лажеш и сутра.

Бујни живот одвија се у бескрајним саванама сa лавовима, зебрама, слоновима, носорозима, жирафама… Надасве, ту живе четрдесет четири народа, доприносећи огромном етнографском обиљу.

Од већих опасности човека чува само лични осећај, за који верујем да је у мом случају истанчан јер сам ипак провео више од деценије путујући, а други тас на ваги је – срећа и људи које срећете.

Истраживачка путовања су реалност на квадрат.

Највише на свету волим слонове. Колико су огромни, толико су им и душе велике. Очи су им топле дубине, а сурле најтананији нерви душе.

Не задивљују ме титуле, али ме импресионира судбина

Ту свака размаженост тренутно бива кажњена, слаби су или сатрвени, или ојачају. Тако Африка лечи.

Велики циљеви захтевају велике жртве.