Slavenka Drakulić

Понекад ме запањи колико мало знамо о себи, о свом унутрашњем свемиру.

Могу ли људи који живе заједно толике године заиста постати једно другоме странци?

Удаљавали су се а да се нису запитали зашто. Милева је све чешће упадала у мрачна расположења. Њезиној туробности још и прије Прага као да није било краја. Све рјеђе се појављивала у друштву, а и тада би углавном шутјела.

Њезина љубав ме гуши, тужио му се, она не опрашта нити заборавља

Вјерујем да жене пуно дуже чувају сјећање на онај дивни период који зовемо младост и да несвјесно желе да ствари остану такве… Мушкарци се увијек боље прилагођавају садашњем тренутку.*

Сјећам се, осјећала сам се тако сигурно у његовом загрљају. Као да ми се више никада ништа лоше не може догодити. Његова ме присутност штитила од страхова и самоће

Колико пута човјек умре након што је већ мртав?

Ако је нетко нула, нема му помоћи, тај треба бити фин и скроман и шутјети. То ти је мој савјет.*