Karlo Roveli

Kada velika zvezda sagori svu svoju zapaljivu supstancu (vodonik), ugasi se.

Ajnštajn je predskazao da vreme brže prolazi visoko gore, bliže Suncu, nego dole, bliže Zemlji. To je izmereno i ispostavilo se da je baš tako. Ako se neko ko je živeo na nultoj nadmorskoj visini sretne sa svojim blizancem koji je živeo u planinama, ustanoviće da je njegov blizanac malo stariji od njega. A to je tek početak.

Ono što preostane više ne podržava toplota sagorevanja, pa se ruši pod sopstvenom težinom do tačke u kojoj krivi prostor u tolikom stepenu da se strmoglavi u pravu-pravcatu rupu. To su čuvene „crne rupe“.

2013. godine, sa otkrićem Higsovog bozona.

Hladan je onaj vazduh u kojem se atomi, ili bolje molekuli, kreću sporije. Vruć je onaj vazduh u kojem se molekuli kreću brže.

Toplota, kao što znamo, uvek se kreće od vrelih stvari prema hladnim. Hladna kašičica za čaj postavljena u šolju sa vrućim čajem takođe postaje vruća. Ako se ne obučemo prikladno kada je dan leden, brzo gubimo telesnu toplotu i biva nam hladno. Zašto se toplota kreće od vrućih svari prema hladnim, a ne obrnuto?

Razlog je to što je statistički verovatnije da će se atom vrele supstance koji se brzo kreće sudariti sa onim hladnim i ostaviti mu malo svoje energije nego obrnuto. Energija je u sudarima očuvana, ali sklona je tome da bude distribuirana u manje-više jednakim delovima kada je u pitanju mnogo sudara

Bolcmanova zamisao je suptilna, i uvodi u igru ideju o verovatnoći. Toplota ne prelazi sa vrelih stvari na hladne usled nekog apsolutnog zakona: ona to čini s visokim stepenom verovatnoće. Razlog je to što je statistički verovatnije da će se atom vrele supstance koji se brzo kreće sudariti sa onim hladnim i ostaviti mu malo svoje energije nego obrnuto. Energija je u sudarima očuvana, ali sklona je tome da bude distribuirana u manje-više jednakim delovima kada je u pitanju mnogo sudara. Na taj način,

Na taj način, temperatura predmeta u međusobnom kontaktu teži da se izjednači. Nije nemoguće da vrelo telo u kontaktu sa hladnijim postane još vrelije: samo je ekstremno neverovatno.

Moguće je zamisliti svet bez boja, bez materije, čak i bez prostora, ali je teško zamisliti svet bez vremena.