Karlo Roveli

gravitaciono polje nije raspršeno kroz prostor; gravitaciono polje jeste sam taj prostor. To je zamisao opšte relativnosti. Njutnov „prostor“ kroz koji se stvari kreću i „gravitaciono polje“ jedno su te isto.

specijalna relativnost“), teoriju koja izlaže to da vreme ne prolazi istovetno za svakoga: dva jednojajčana blizanca ustanoviće da su različite starosti ukoliko je jedan od njih brzo putovao.

Za početak, jednačina opisuje to kako se prostor krivi oko zvezde. Zahvaljujući tom zakrivljenju, ne samo što planete kruže oko zvezde već i svetlost prestaje da se kreće pravolinijski i skreće.

Kvantni skokovi“ iz jedne orbite u drugu jedini su način da oni budu „stvarni“: elektron je skup skokova iz jedne interakcije u drugu. Kada ga ništa ne uznemirava, on se ne nalazi ni na jednom konkretnom mestu. Ne nalazi se zapravo ni na kakvom „mestu“.

Nekoliko godina kasnije, kada je umro Bor, neko je snimio fotografiju table u njegovoj radnoj sobi. Na njoj je crtež. Crtež „svetlom ispunjene kutije“ iz Ajnštajnovog misaonog eksperimenta. Sve do samog kraja, želja da izaziva samog sebe i razume više toga. I do samog kraja: sumnja.

Ako se neko ko je živeo na nultoj nadmorskoj visini sretne sa svojim blizancem koji je živeo u planinama, ustanoviće da je njegov blizanac malo stariji od njega. A to je tek početak.

Nigde ne možete stići bez „gubljenja“ vremena – a to je nešto što roditelji tinejdžera, nažalost, obično zaboravljaju.

Njutnov „prostor“ kroz koji se stvari kreću i „gravitaciono polje“ jedno su te isto.

Ali vreme za njega ne prolazi istom brzinom kao i za one izvan crne rupe, iz istog razloga iz kojeg vreme na planini prolazi brže nego na visini mora.

Atomi i molekuli, mali klasteri atoma vezanih skupa, uvek su u pokretu. Oni jure, vibriraju, poskakuju i tako dalje. Hladan je onaj vazduh u kojem se atomi, ili bolje molekuli, kreću sporije. Vruć je onaj vazduh u kojem se molekuli kreću brže. Predivno jednostavno.