Dejan Tiago-Stanković

„Nikad žena ne govori o ljubavi s nekim kojega ne bi mogla voleti ili poželeti…“

Žao mi je. Ja pozajmljujem samo onoliko sam spreman da oprostim.

Oni su veća sirotinja i od nas. Vojska im je naoružana polovnim nemačkim oružjem a avijacija zastarela. Nisu naučeni na rat. A predsednik vlade, Salazar, to vam je jedan bistar opismenjen seljak, kao naš predsedik vlade Cvetković, samo naočitiji i s boljim manirima, pa je još ljigaviji. Škrt je i konzervativan, a zemlju drži, sam-samcat, domaćinski, ko bakalin radnju. Sve zna i za sve se pita. Teško je od njega, lukavoga, izvući vajdu. A i da nije, šta bi uopšte i mogao da nam pomogne?

Pitam ih šta sanjaju... Šta vi sanjate?

Koji je vaš vrhunski ideal?

Čovek samo srcem dobro vidi. Suština je očima nevidljiva

Tako iskrena radost svakoga razneži, i podseti da svako negde ima nekog koga bi želeo da vidi, da zagrli, a ako i nema, voleo bi da ima.

Svako zna da se u ratu gine, ali kad stradalnike lično poznaješ, kada to bude neko iz tvog, po prirodi stvari zaštićenog kruga ljudi, i kad bez ikakve objašnjive krivice strada, tek tad shvatiš da na tu nesreću niko nije imun i od toga te prođu žmarci iskonskog straha.

Mrzovolja me tera snu jer je tamo svet bolji, u njemu se moje želje i namere ostvaruju. Kad zaspim, ništa me ne muči.

Devet meseci je, po svoj prilici, potrebno da se od jednog čoveka napravi drugi.