Andžej Sapkovski

Lakše je srcu kad nekom sudbina nešto podari nego da stalno otima.

Prijateljstvo ili nastaje dugotrajnim procesom ili je spontano.

– Slično je i s neprijateljstvom – Jenefer otvori ostrigu i proguta njenu sadržinu zajedno s morskom vodom. – Ponekad vidiš nekog u deliću sekunde, upravo pre nego što će te oslepiti, i već ti se ne dopada.

Teško je tražiti od čoveka da se oslobodi strahova. Strahovi vrše u čovekovoj psihi ulogu ništa manje važnu od svih ostalih emocionalnih stanja. Psiha lišena strahova bila bi osakaćena psiha.

Život, kanda, nije poezija! A znaš li zašto? Zato što ne podleže kritici.

taj... pa... muškarac... kako da prepoznaš da je onaj pravi s kojim...

— ...možeš da odeš krevet?

— Mhm.

— Ako uopšte budeš mogla da biraš — čarobnica iskrivi usne u osmeh — a nemaš iskustva, onda u prvom redu ocenjuješ ne muškarca, nego krevet.

Cirine smaragdne oči raskrupnjaše se do veličine i oblika tanjirića.

— Kako to... krevet?

— Baš tako. One koji nemaju krevet odmah otpiši. Od onih koji preostanu, otpiši one s prljavim i neurednim krevetom. A kad ostanu samo oni s čistim i urednim krevetom, odaberi onog ko ti se najviše dopada.

– Nisi sama – odvrati poluglasno Kahir. – Strašnije je čoveku koji je sam.

Neki tvrde da svaka, apsolutno svaka stvar na svetu ima svoju cenu. To je neistina. Postoje stvari koje nemaju cenu, koje su bescene. Najlakše ih je prepoznati po tome što su jednom izgubljene – zauvek izgubljene.

Pristupio si družini – odluči se! Ideš li sa mnom ili staješ na stranu onih s crnim plaštevima? Brzo!

– Idem s tobom.

I tako se zbilo – jedan veštac i jedan Nilfgardijac koji je s njim savez sklopio divlje zaurlaše, mačevima zavitlaše. Dvojica drugara, dvojica sapatnika bez razmišljanja u susret zajedničkim neprijateljima pohitaše, u neravnopravnu borbu se upustiše. Bilo je to njihovo vatreno krštenje. Krštenje zajedničkog okršaja, jarosti, mahnitosti i smrti. Jurišala su, smrti u oči gledajući, dvojica drugara. Tako su mislili. Nisu znali da neće tog dana umreti, da upravo na tom mostu preko reke Jaruge neće život skončati. Nisu znali da im je drugačija smrt bila suđena. Na drugom mestu i u drugom vremenu.