Madlin Miler

Ipak, možda nijedan roditelj ne vidi svoje dete odistinski. Kad ih pogledamo, opažamo samo ogledalo sopstvenih mana.

Možeš naučiti otrovnicu da ti jede iz ruke, ali joj ne možeš oduzeti ljubav prema ujedanju.

Ipak, možda nijedan roditelj ne vidi svoje dete odistinski. Kad ih pogledamo, opažamo samo ogledalo sopstvenih mana.

Mržnja u Minojevim očima živela je sopstveni život.

Moj gnev je poplavio svoje obale.

Ipak, u usamljeničkom životu, u pojedinim retkim trenucima neka duša porine u blizini tvoje sopstvene, kao što zvezde jednom godišnje ovlaš dodirnu zemlju. Za mene, on je bio takvo sazvežđe.

Pesnici san nazivaju bratom smrti. Većinu ljudi ti mračni časovi podsećaju na spokoj koji ih čeka kad životu dođe kraj. Ipak, Odisej je spavao isto kao što živi: nemirno, bacakajući se, uz mnogo mrmljanja na koje su moji vukovi čuljuli uši. Gledala sam ga u bisernosivoj svetlosti zore: drhtaje na licu, delatnu napetost u ramenima. Uvijao se u čaršavima kao da su mu to protivnici koje pokušava da obori u rvanju. Godinu dana je ostao sa mnom u spokoju, a svejedno je i dalje svake noći išao u rat

Jednom davno, u svom prostranom krevetu, pitala sam Odiseja: „Šta si radio? Kad nisi mogao naterati Ahila i Agamemnona da te poslušaju?“

Osmehnuo se pri svetlosti vatre. „To je lako. Napraviš plan u kom te nisu poslušali.“

Dar mladosti jeste da ne oseća sopstvene dugove.

Bitke su rastrzale nebesa: sam vazduh je goreo, a bogovi su noktima kidali meso jedni drugima s kostiju. Zemlju natopiše uzavreli potoci krvi, tako silne da su retki cvetovi izbili tamo gde se prosula